Фондација Михаило Ћуповић

СЕЋАЊЕ НА ЋУПА

     Библиотека " Љубиша Р.Ђенић" и ове, 2015.године обележава дане нашег завичајног песника Михајла Ћуповића. Програм ове традиционалне манифестације " Сећање на Ћупа" је осмишљен тако да се живот и дело песника приближи ученицима осмогодишњих школа на територији општине Чајетина. У Четвртак, 10.септембра Библиотека ће посетити школе у Сирогојну и Љубишу, у петак 11.септембра у Мачкату и Шљивовици, а у понедељак школу у јабланици. Планирано је да ученике ових школа о значају Михајла Ћуповића као песника и културног радника упознају Драган Новаковић, председник Фондације Михајло Ћуповић и Љиљана Ракић, библиотекар. Стихове ће ученицима казивати Мирјана Лопин Дризо. Такође ће ученици бити у прилици да виде филм о Ћупу " Златиборска љубав" аутора Михајла Тодоровића, који је финансирала Општина Чајетина и Фондација Михајло Ћуповић.

     У оквиру манифестације "Сећање на Ћупа", у петак у 19 часова у сали Библиотеке представиће се дечији песник из Крушевца, Момир Драгићевић, добитник награде "Михајло Ћуповић" који додељује Удружење књижевника Србије. Мирјана Ранковић Луковић,песникиња и књижевница, чланица Удружења књижевника Србије, Жарко Божанић, дугогодишњи презентер Ћуповићевих стихова и монодраме и филм " Златиборска љубав" употпуниће програм и сећања на овог великог завичајног песника Ћупа.

Сећање на Ћупа

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", у сарадњи са Културно - спортским центром Чајетина и библиотеком Специјалне болнице "Чигота", у петак, 12. септембра 2014. године, приредила је поетско вече под називом "Сећање на Ћупа" поводом деценије од смрти нашег значајног завичајног песника и драмског писца, Михаила Ћуповића.

 Михаило Ћуповић је рођен 13. септембра 1934. године у Мокрој Гори, између две реке и падина дивних планина Шаргана, Таре и Златибора. Поезију је објављивао у књижевним листовима и часописима, на радију и телевизији. Песме су му преведене на више језика, компоноване и увршћене у антологије. Умро је 12. септембра 2004.године.

Био је омиљен на свом Златибору. Био је скроман, увек добро расположен и насмејан. Волео је људе, а посебно децу, којој је посветио највећи број својих песама.

У рецензији ца Ћуповићеву књигу дечијих песама "Хајде деда коњ ми буди", песник Љубивоје Ршумовић написао је нешто што важи за све врсте његових песама: "Михаило Ћуповић је изворни песник, рекло би се инструмент на коме природа, она златиборска, горштачка, мудријашка, испреда нити поезије. Он пева природно као што дише, као што живи. Не уме и неће да прави никакве поетске форме у којима се губи идеја и душа песме..."

  

Библиотека је у сарадњи са школама општине Чајетина осмислила квиз "Шта знам о Ћупу" у којем су учествовали ученици V i VI разреда и показали завидан ниво знања о лику и делу нашег песника. Основну школу "Димитрије Туцовић" - Златибор представљали су ученици Јелена Ђукић, Менча Лојаница и Никола Митровић док су екипу из Чајетине представљали Нађа Радибратовић, Давид Росић и Павле Савичић. Основну школу "Миливоје Боровић" одељење из Мачката предсатвљале су ученице Анђела Гојковић, Милица Марић и Тијана Кутлашић, а одељење исте школе из Шљивовице ученице Валентина Лучић, Софија Станић и Драгица Војиновић. 

Трочлани жири у саставу Драган Новаковић (председник), Жарко Божанић и Мирјана Којовић је одлучивао о одговорима ученика. Према пропозицијама квиза свака екипа је на почетку извукла тест са по девет питања из живота и стваралаштва Михаила Ћуповића. Тачни одговори су носили по 5 бодова, а уколико је одговор делимично тачан по 3 бода. Победник је била екипа ОШ "Димитрије Туцовић" са Златибора са освојених 40 бодова. Друго место је освојила екипа ОШ "Миливоје Боровић" из Мачката која је имала 38 бодова, док су ученици исте школе из Шљивовице освојили 30 поена и треће место. 

  

Његови дугогодишњи пријатељи у људи који су га најбоље познавали песник Слободан Вучинић, потпредседник Управног одбора фондације "Михаило Ћуповић", Драган Новаковић и Жарко Божанић су такође говорили о животу и поезији Михаила Ћуповића. 

   

"Сећање на Ћупа"

 

13. септембра 2013. године навршило се пуних девет година од смрти једног од наших највећих завичајних песника-Михаила Ћуповића. Тим поводом, у четвртак, 12. септембра 2013. године у 19.00 часова у Дому културе у Чајетини, у организацији библиотеке "Љубуша Р. Ђенић", библиотеке Специјалне болнице "Чигота" и Културно-спортског центра одржано је поетско вече под називом "Сећање на Ћупа".

Михаило Ћуповић је био омиљен на свом Златибору. Био је скроман, увек добро расположен и насмејан. Волео је људе, а највише децу, којој је посветио највећи број својих песама. Ћуповићева поезија одише неизмерном љубављу према завичају и лепотама Златибора, Шаргана и Таре. Са пуно разумевања пева о напорима и мукотрпном животу златиборских сељака и кириџија. У песмама за децу присутна је искрена и топла љубав као родитељско разумевање за дечије мале жеље и игре, док у родољубивим песмама пева о слободарству као "вечитом пламену" и људима који су делом обележили своје време.

О Михаилу Ћуповићу су говорили наши завичајни песници: Мирјана Ранковић Луковић, Милосав Г. Радибратовић и Мирјана Стакић. Они су недавно, тачније 29.августа 2013.године, примљени у Удружење књижевника Србије, које је основано давне 1905. године где су многи наши познати књижевници били чланови овог удружења.Говор доц.др Мирјане Стакић је одушевио све присутне:

"Михаила Ћуповића сам упознала 2001.године. Сећам се да је у моју канцеларију, пошто сам обављала посао вршиоца дужности директора Библиотеке у Чајетини, ушао крупан човек у златиборском џемперу. Не могу да се тачно сетим шта је био повод тог првог сусрета, мислим да се распитивао за неку стару и ретку књигу, али памтим осећај пријатног изненађења, и скоро неверице коју је оставио за собом. Ниједном се није похвалио да је он Михаило Ћуповић. Песник, жива легенда Златибора. Пријатан, обичан човек. Разговарали смо. Причао ми је о Мокрој Гори, Златибору, својим унуцима. Припадао је оном ретком соју људи који умеју да изузетно говоре, али и да саслушају своје саговорнике, да покажу истинско разумевање, упуте топлу људску реч. Деловао је као обичан, просечан човек. Од песника, ваљда по некој предрасуди, која корене вуче још од античког веровања у надахнуће и директну комуникацију са Музама, очекујемо неку наглост, екстравагантност. Код Михаила Ћуповића памтим само смиреност, благост и осмех. Можда ме је зато увек задивљавао преображај који је он доживљавао на сцени. Мало је песника који умеју да истински добро казују своју поезију, као што је Ћуповић то могао. Да загрми попут Бога са Олимпа онда када је потребна снага, да унесе топло треперење вибраната када дочарава лепоту пејзажа и предела свог Златибора, да глас претвори у топли шапат који нас дубоко дирне кад говори о љубави и младости, да се идентификујемо са њиме, осетимо носталгију  и бол или да нас раздрагано понесе, па да се и сами осетимо попут несташног детета када је певао игри и несташлуцима.

Ћупо на сцени, Ћупо песник и Ћупо као саговорник, различите су појаве, а свака подједнако снажна, упечатљива и велика. У почетку ми је било тешко да их повежем. Стрпљиво је одговарао на моја питања:

- Јел Бога Вам Ћупо, имате ли Ви трему, када изађете пред толике људе?

- Имам, док не почнем да говорим, а кад почнем, ја је заборавим.

 

- Ћупо, одакле Вам падну на памет, онако лепе теме и идеје?

- Не знам, дођу однекуд и ја само запишем.

 

Ово Ћупово "дође однекуд" садржи одговор на питање, мудрост у коју већ вековима покушавају да проникну филозофи и мислиоци који се баве тајном песничке уметности и порекла инспирације. Поезија се не крије у великим наукама и епигонству, опонашању узора, прави се песник се рађа као такав. Михаило Ћуповић је био такав, прави песник, и као и сви велики људи, изузетно скроман, могу слободно да кажем, готово несвестан вредности талента који носи у себи. Не могу  а да се не запитам, колико смо ми као средина били свесни тога: каква песничка величина живи поред нас. Готово да нема човека у Србији који не зна да запева бар рефрен из песме о Златибору и Тари, а колики проценат њих зна да је у питању Ћупова песма. Михаилу Ћуповићу то није било важно, није му сметало. Увек је био ту: да улепша својим стиховима, забави својом причом: ревије завичајних песника, ретроспективе културних дешавања, дружења са малишанима уз стихове. Кад год је тебало да се њему самом организује промоција, урођена скромност је проговарала из њега: - Не могу ја то. Није то за мене - говорио је човек иза кога је остало преко 100 песама о Златибору.

И онда када је требало да на вечери у част рођендана и јубилеја књижевног стваралаштва, 13.септембра 2004.године, радници Библиотеке су у просторији сале за промоције уместо књижевне вечери организовали комеморацију. Једноставно, за земаљског живота није му се дало. Да може бркати златиборски делија да са неког небеског обронка који подсећа на његов Златибор, види своју спомен бисту у парку коју је Општина Чајетина подигла њему у част, да може да види књижевне вечери посвећене њему у сећање , верујем да би рекао и бранио се: - Немојте, није то за мене.

Михаило Ћуповић ће живети кроз своју поезију и онда кад нас не буде било. То је његов траг и духовна задужбина коју нам је оставио у аманет. Не да га не заборавимо, јер ће сећање на њега умногоме надживети оне који су га познавали, и живеће кроз песме које ће унуци наших унука говорити својој деци или изабранику срца уз смирај неке златиборске или друге зоре.

Сећање на Михаила Ћуповића је сећање на великог и изузетног човека, који је успео да замаскира своју изузетност, да се прикрије плаштом обичности и завара нас да је један од нас, и тиме нас, чини ми се, тек после смрти, опомене да држимо очи чврсто отворене, да нам не промакну трагови бесмртника и изузетних људи који са нама деле земаљско битисање."

 

 

Библиотекар и заменик директора Библиотеке, Љиљана Ракић, је поздравивши присутне рекла: "Мислим да је заиста била част познавати Михаила Ћуповића. Жао ми је што и ја нисам међу привилегованим који су га знали, али о његовом животу и делу остала је прича која се преноси са генерације на генерацију..."

Његови дугогодишњи пријатељи и људи који су га најбоље познавали су, такође, говорили о Ћупу: наш   познати песник Слободан Вучинић, потпредседник Управног одбора фондације "Михаило Ћуповић" Драган Новаковић, затим Жарко Божанић и Душан Тмушић.

Деца из драмског студија "Бистричак", Драгана Станић, Катарина Бјелић, Јована Мишић, Лука Вирић, Матија Милекић и Саво Шућуровић, су рецитовали Ћупове стихове. 

 

Промоција филма "Златиборска љубав"

" Златиборска љубав

Што је она моја Лена из златиборских долова,

пред њом би се застидела и богиња.

Румена као јабука, ко сунце на западу,

ко у јесен глогиња

због ње ја остах без њива, кола и волова."

                              стихови Михаила Ћуповића

 

 

      У четвртак, 19. јануара 2013. године у сали Библиотеке у Чајетини, у организацији Фондације "Михаило Ћуповић", Културно - спортског центра Чајетина и Библиотеке "Љибиша Р. Ђенић" одржана је премијера филма "Златиборска љубав".

      Документарни филм "Златиборска љубав" посвећен је завичајном песнику Михаилу Ћуповићу. Настао је у копродукцији "Маја филма" и РТС-а, а аутор филма је Михаило Тодоровић. Говорећи о раду на филму и сусретима са људима који су учесници филма, а који су познавали Ћупа (јер тако су га сви звали) аутор је изнео своје искрено задовољсто: "Пуно позитивних вибрација сам осетио када сам учесницима филма рекао да би требало да причају о Ћуповићу. Текло је лако, спонтано и искрено. Могу рећи да се труд исплатио, добили смо филм који има велику сазнајуну вредност, али исто тако оставља гледаоце са дубоким осећајем дивљења према Ћуповићу."

 

       У програму пред премијеру филма који је водила Мирјана Ранковић Луковић, новинарка и писац, учествовали су млади рецитатори Дуња Смиљанић и Милић Дучић, као и Жарко Божанић, радник КСЦ-а. О Фондацији "Михајло Ћуповић" говорио је Драгољуб Новаковић.

      Оно што заиста јесте вредност која траје је забележено у филму, а Михаило Ћуповић је визионарски записао: "Ако за собом не оставиш траг, неће се знати је ли те било и куда си прошао..." и "Кад те нема, треба да те има". Филм " Златиборска љубав" је још једна потврда да је Михаило Ћуповић оставио траг и да ће његово дело трајати и опстајати. 

 

Сећање на Ћупа

      " ... Ако за собом не оставиш траг

         Неће се знати је ли те било,

         ни куда си прошао..."

         Речи су познатог песника Михаила Ћуповића, а " Сећање на Ћупа " је заиста и ове године оставило трага на све присутне.

     12. септембра низали су се стихови Михаила Ћуповића и рецензије његових књига чији су аутори наши најпознатији песници, критичари, писци, иначе најбољи Ћупови пријатељи. У програму су учествовали глумци Ужичког позоришта, Слободан Љубичић и Биљана Здравковић.

      " ...Михаило Ћуповић био је велики човек, један од оних које можемо препознати по ширини наума, човечности по стрпљењу и трезвености код успеха...

       Био је један од оних великих људи који имају другачију потребу потврде што надраста обично доказивање и оставља дубок траг...

       А то јесте вредност...

       Михаило Ћуповић био је по свему велики, непоновљив, драгоцен...

       И видљив у нашем сећању за сва времена...", рекла је о Михаилу Ћуповићу, Снежана Ђенић, директорка Библиотеке.

         13. септебра откривена је спомен биста Михаила Ћуповића која је постављена у парку поред зграде Општине и Библиотеке. Фондација "Михаило Ћуповић" је иницирала посатављање спомен бисте. Жарко Божанић и Душан Тмушић, Ћупови пријатељи и сарадници су рецитовали његове песме.

       Испред Управног одбора Фондације "Михаило Ћуповић" присутне је поздравио Драгољуб Новаковић који је рекао: "У културном животу Чајетине и шире околине Ћупо је био незаобилазан учесник, а он је у сваком свом наступу био оригиналан и непоновљив. Свесни великог губитка, одлучили смо да трајно сачувамо успомену на Ћупа. Сматрали смо да је неопходно формирати Фондацију са његовим именом која би осим чувања успомене на завичајног песника, подстицала младе песнике да крену његовим путем..."

Драгољуб Новаковић се захвалио и онима који су највише помогли да спомен биста нађе своје место: Општини Чајетина, предузећу Златибор - мермер и њеном директору Владиславу Рибаћу, предузетницима из Чајетине, Горану Јевремовићу и Ђурђу Томићу, Владу Митровићу и појединцима, дародавцима и приложницима  Фондације.

       Бисту је открио Арсен Ђурић, заменик председника општине, који је истакао да је захваљујући Михаилу Ћуповићу, Златибор најопеванија планина у Србију, да нико тако лепо и са пуно поноса није могао опевати лепоте златне планине, пренети читаоцу њене лепоте и њену душу уткати у сваки у стих, у сваку строфу. И данас, рекао је Ђурић, нема манифестације на Златибору и околини, где нема Ћупових стихова или где се бар не помене Ћуповић и његов рад и оно што је оставио иза себе, а то су дела која говоре и пријатељи који га се са поносмо сећају јер су били његови пријатељи. 

     Сама биста је рад Влада Митровића, сликара и вајара, а изливена је у ливници " Браћа Јеремић" у Београду.

  Фотографија Драган Никић    

СЕЋАЊЕ НА ЋУПА - И кад те нема треба да те имa

   

Библиотека " Љубиша Р. Ђенић" и Културно-спортски центар организуовали су у  у понедељак, 13.септембра, у 20 часова у сали Библиотеке традиционалну манифестацију "СЕЋАЊЕ НА ЋУПА" . Видео запис "Ћупо међу нама" вратио је сећање на великог песника Михајла Ћуповића, једног од најзначајнијих песника  нашег краја. У сладу са самим филмом Снежана Ђенић, директорка Библиотеке се обратила присутнима.

  

"Кажу да је велики онај човек који нас подсећа на некога. Он је заиста по свему био јединствен...Кажу да постоји  сигуран начин да разликујемо велике људе од лажних величина... Наиме, велики људи имају истанчан смисао за хумор...Он га је заиста и имао...

Кажу још и да само велики људи умеју да достојанствено подносе ударце судбине...Нико од њега, није умео са више достојанства подносити несрећу...Кажу још и то да велике људе препознајемо и по ширини наума, човечности у остваривању и трезвености код успеха... То уистину личи на њега...На нашег драгог песника који управо вечерас пролази нашим сећањем...

Управо онако како је певао "И кад те нема треба да те има" и вечерас он је са нама...жив у нашем сећању и необично стваран... Исто онако као што је стваран цвет чија одсутност мирише а цвета већ одавно нема... И нека тако започну сећања на нашег драгог песника Михајла Ћуповића..."

Колико је Ћупо значајан песник и културни посленик најбоље казују чињенице да су неке манифестације постале традиционалне и да трају годинама. Једна од њих је и "Деца међу нарцисима", смотра дечјег стваралаштва коју је осмислио и био јој кум баш Ћупо. Она је ове године прославила пунолетство, а песничку смотру "Планина - извор здравог живота" традиционално организује "Чигота" са Златибора. Са резултатима конкурса присутне је упознала Мира Црнчевић.

   
Прво се присутнима обратио Љубивоје Ршумовић, председник Управног одбора тек основане и регистроване Фондације "Михајло Ћуповић" који је осим о Фондацији говорио и о Ћупу, свом дугогодишњем пријатељу. Тако је и почела ревија завичајних песника чији су учесници, поред Љубовоја Ршумовића и Слободана Вучинића, Ћупових уписника по перу учествовали и Ћупови пријатељи песници и писци: Милосав Радибратовић, Вукомир Божанић, Зоран Богдановић, Милка Росић, Мирјана Ранковић Луковић, Мирјана Стакић, Јагода Јеремић, Добросав Обрадовић и Милош Белчевић. Сви су они поетски и инспиритивно говорили о Ћупу, његовом утицају на њихов рад, дружењу...Подсетили су нас на Ћупове приче, шале, анегдоте...Вече се завршило онако како би се завршило и да је велики завичајни песник био ту, са осмесима и у дружењу, разговору, подсећању и сећању....

 

Сакупљач садржаја