Догађање | Библиотека "Љубиша Р. Ђенић"

Опширније о 63. Сајам књига - Промоција издаваштва Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић"

На 63. Међународном сајму књига у Београду у оквиру представљања ужичког издаваштва, присутнима је била представљена и књига "РАДОМИР РАДЕ ВЕРГОВИЋ: ретроспектива 1960-2018", чији је издавач Библиотека “Љубиша Р. Ђенић” Чајетина.

Књигу је представила директорка библиотеке Снежана Ђенић:

„Велику привилегију, част и једнако задовољство свакако представља чињеница да се Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ појављује као издавач једне по свему изванредне публикације која представља ретроспективу имресивног сликарског опуса, елитног српског сликара Радомира Верговића, који већ дуги низ година, маниром врсног мајстора обележава српску културну сцену.

Монографија Радомира Верговића обележава један својеврсни и несвакидашњи јубилеј и обухвата временски период од близу 60 година, надахнутог и посвећеног рада овог по свему изузетног сликара, за кога би се могло рећи да је типичан представник класичне модерне, која је у наше сликарство уведена у другој половини 20 века.

Монографија има свој унутрашњи свет, визуелност и садржајност а подељена је на неколико циклуса, тематских и стилских целина, које су у неком одређеном техничком решењу могле бити и засебне библиографске публикације.

Циклус ТРАГАЊА - би можда најбоље објаснили речима самог аутора као „полазиште за промиљшање о питањима опстанка, живота и стваралаштва сваког човека па и уметника.“

У Циклусу ЗАВИЧАЈ – издваја се пејзаж, обележен личним, препознатљивим знаком Радомира Верговића, који нас уводи у један готово митски простор, који његовим умећем откривен, поприма изглед пасторалног раја.

У СКРИВЕНОЈ ДУШИ ГРАДА - аутор настоји да продужи трајање свом граду, онаквом какав је био некада. Сви ти оплемењени животни простори као и тренуци из свакодневног живота неког прошлог времена, биће сачувани за будућност, представљајући истовремено „замрзавање“ делића историје нашег непосредног окружења и зато поред естетског доживљаја, Верговићеве слике су и један веродостојан докуменат а то им даје посебну вредност као хронике једног времена у сликама.

СЕЋАЊА, СНОВИ, БОЈЕ – као романтични оквир у коме се језиком метафизике успешно спајају реалност, митологија и заједничке вредности европског културног простора.

Циклус ПАЊЕВИ – у коме аутор посебним мајсторством и префињеном осетљивошћу трага за дубинама у којима проналази један општи, дубљи смисао и ону врсту моћи и трајања коју дају простори сигурних ослонаца.

МОЗАИК – као део ентеријера репрезентативних градских објеката, бележи и ликовно и тематски историјске периоде живота града.

ВРАЋАЊЕ ПРАОТАЧКИМ ЧАСТИМА - је омаж знаменитим људима ужичког краја, из различитих области стваралаштва, обележен особеном поетиком Радомира Верговића, који извлачи из мрака заборава и чини трајно присутним, многе даровите, храбре и по свему изузетне људе.

Циклус ПОНОВО СТВАРАЊЕ СВЕТА – је слика Апокалипсе али и вечне наде и катарзе.

И на крају ГРАФИЧКИ ДИЗАЈН – где Верговића упознајемо као врсног цртача кроз небројене новинске илустрације, карикатуре, дизајн књига, плаката, повеља, логотипа.

Кроз овај, посве озбиљан уметнички напор, уз праву меру провокације, Радомир Верговић, још једном потврђује своју однеговану потребу да загледан у себе може осетити задовољство сазнања, да је у свом раду, уистину био тумач онога што је Ваљано и онога што је Лепо.

И управо се преко Верговићевог умећа може пренети сва лепота и радост коју рађа стваралаштво што је уистину драгоцено и непоновљиво а што овој публикацији даје важност и углед једне велике и значајне књиге.“

Опширније о Смотра Хортикултурне Е-Библиотеке Србије

У Кикинди, 10. октобра 2018. године Интернет клуб из Љига и Народна библиотека "Јован Поповић" организовали су Смотру ХОРТИКУЛТУРНЕ Е-БИБЛИОТЕКЕ Србије.

Смотра је својеврстан наставак Фестивала цвећа, одржаног у Чајетини од 18. до 21. маја 2018. године. Циљ пројекта јесте да се кроз креативност и маштовитост унапреди пословање библиотека у Србији.

Прва смотра у Кикинди окупила је 48 библиотекара из Лазаревца, Београда, Кикинде, Ковачице, Сенте, Чоке и Чајетине.

Учесници су на самом почетку имали прилику да чују предавање о Хортикултурним библиотекама - директора Народне библиотеке "Јован Поповић" из Кикинде, а затим и Мирка С. Марковића - библиотекара саветника, који је и свечано отворио Смотру.

У оквиру радног дела програма, отворена је изложба "Цвеће родног краја". Реч је о несвакидашњој изложби уметничких радова, чији су аутори ученици ОШ "Димитрије Туцовић из Чајетине. Изложбу је отворила Снежана Ђенић, директор Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", том приликом истакла је важност једне овакве манифестације, али и зашто је Фестифал кренуо управо са Златибора:

"Зашто баш Фестивал цвећа и зашто баш Златибор?

Златибор због тога, што је одувек изазивао интересовање особеним својствима која су га уобличила у данас најпосећеније место Србије, најпре својом раскошном лепотом заталасане висоравни са травнатим хоризонтима, широким видицима и живописним пејзажима.

Драгоцена лековитост ове планине, богатство и разноврсност флоре, климатски елементи, учинили су да крајем деветнаестог века постане позната под називом „прва српска ваздушна бања“.

Погодна надморска висина, довољне количине падавина и велика инсолација основ су бујене вегетације Златибора. Опсежна научна истраживања показала су да на златиборској висоравни расте чак 440 различитих биљака..."

На Смотри, премијеру је доживела и Химна пољском цвећу, настала 19. маја 2018. године у Чајетини. Текст су написали ученици ОШ "Димитрије Туцовић" у оквиру литерарне радионице која је била једна од активноти на Фестифалу пољског цвећа. Химну је компоновао проф. Драган Мирчић.

ХИМНА ФЕСТИВАЛА ЦВЕЋА

ЉУБИЧИЦА СТИДЉИВА ЗАСПАЛА У ТРАВИ

СНОВИ ЈОЈ СЕ МИРИСНИ ВРЗМАЈУ ПО ГЛАВИ.

ДЕЛИЈА ЗУМБУЛ У ПЛАВОМЕ ЖАКЕТУ

НАЈЛЕПШИ ЈЕ ЦВЕТИЋ НА ЦЕЛОМЕ СВЕТУ.

ЗЛАТИБОРСКИ ВЕТАР ШТО НАМ ЦВЕЋЕ СЕЈЕ

ДОНЕО ЈЕ МИРИС БЛАГ ДА ЈОЈ СРЦЕ ГРЕЈЕ,

МИРИШУ И ЗВОНЧИЋ И ШЕБОЈ И ВРБИЦА

МИРИШЕ ЉУТИЋ, МАСЛАЧАК, КАМИЛИЦА,

НАЈЛЕПШЕ МИРИШЕ ЗУМБУЛ ЗБОГ ПЛАВОГ ЛИЦА

НАЈДРАЖА ДЕЛИЈИ ПОЉСКОМ ЈЕ ЉУБИЧИЦА.

Поред поменутог, на скупу се говорило и о дигитализацији, као и о њеним предностима, али о могућностима за унапређивање библиотекарства у том правцу.

Велико инетресовање и искрене емоције изазвало је извођење Хортикултурне позоришна представа полазника драмске секције огранка Народне библиотеке „Јован Поповић“ из Мокрина.

Библитекарско радно дружење завршило се уз заједнички закључак да би Фестивал цвећа и смотре налик овој требало да прерасту у традицију, која ће сваке године расти и радити на очувању правих вредности.

Опширније о Дечја недеља у Библиотеци "Љубиша Р. Ђенић"

Традиција обележавања Дечје недеље у свету и код нас мери се деценијама. Дечја недеља је први пут обележена 1934. године на предлог организације Пријатељи деце Србије, а 1987. године дефинисана је Законом о друштвеној бризи о деци.Манифестација Дечја недеља се сваке године одржава у месецу октобру, са циљем скретања пажње јавности на децу и младе.

Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ је поред ОШ „Димитрије Туцовић“, Спортског центра Чајетина и бројних других установа, такође обележила Дечју недељу и то кроз низ дружење на најмлађима.

Наиме, у уторак 02.10.2018. године, наше просторије су посетили малишани из Мачката. На дечјем одељењу угостила их је библиотекар Љиљана Ракић. Читале су се бајке и сликовнице, а најмлађима је на задовољство свих било веома лепо и угодно.

Наредног дана, у среду, били смо домаћини великом пријему првака са територије општине Чајетина које је овога пута, поред запослених у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“, дочекао и поздравио председник општине Милан Стаматовић. Том приликом ученицима је уручено по 5.000 динара као наставак мера активне популационе политике. Арсен Ђурић, заменик председника Општине и председник Организационог одбора манифестације "Песничке ватре златиборске", малишанима је уручио књигу "Сунчање на месечини" коју им је потписао аутор Љубивоје Ршумовић.

Библиотека је прваке даровала бесплатном чланском картом.

У петак 05. 10. угостили смо децу из вртића у Чајетини. Уз песму, рецитацију и забаван разговор, провели смо угодно преподне. Истог дана гости су нам били и млади из Дневног боравка „Зрачак“. Нама увек драги гости из „Зрачка“ већ су били упознати са правилима понашања у библиотеци, па смо за ову прилику спремили презентацију у виду едукативне сликовнице о лепом понашању у њиховим домовима.

Опширније о Поново горе Песничке ватре златиборске

Манифестација Песничке ватре златиборске одржана је пети пут на Златибору, у хотелу Палисад и на Шуматном брду.

Традиционалну културну манифестацију отворио је председник општине Чајетина Милан Стаматовић рекавши да су сви окупљени веома важни како би се унапредила култура:

"Ви сте ту да не заборавимо да унапредимо нашу културу и мала места и промовишемо све оно што су наши преци радили пре нас. И ово вече је посвећено Десанки Максимовић и Бертолту Брехту. Ово је сигурно водиља за неке наше нове писце и уметнике који ће сигурно и овде у малим срединама да настану и израсту. Ми смо као локална самоуоправа ту да дамо подршку томе и да промовишемо наше традиционалне вредности".

Добитник овогодишње Повеље Песничких ватри је Перо Зубац, који је и запалио симболичну ватру – вечни пламен поезије, а признање му је уручио председник организационог одбора и заменик председника општине Арсен Ђурић.

„Срећан сам што су ми организатори, моји пријатељи, омогућили да видим где почива Саво Јовановић Сирогојно, јунак мог детињства. Драго ми је што се ово место одржава чисто, и што нема ниједног графита“

рекао је српски писац при паљењу ватре код Спомен костурнице страдалима у Другом светском рату.

Тема страдања била је заступљена у поезији Бертолта Брехта и Десанке Максимовић, којима је овогодишња манифестација и посвећена. У години када се обележава 120 година од рођења немачког писца и српске песникиње њихове стихове у Палисаду су казивали и изводили Слободан Љубичић, Данка Стојиљковић и Љубодраг Беговић. Поред песама „Тражим помиловање“, „Крвава бајка“, „Извештај Срба“, „Спомен на устанак“ које су писали Брехт и Максимовић на Песничким ватрама представљена су и дела Алексе Шантића, Федерика Гарсије Лорке, Милоша Црњанског…

У свечаном програму су учествовала и деца из хора основне школе „Димитрије Туцовић“ у Чајетини и Марко Џамбасовић.

И ове године на Златибор су стигли и песници који учествују на традиционалним међународним Београдским сусретима писаца, а златиборској публици представили су се Лудвиг Леге из Немачке, Лучиан Алексиу из Румуније, Месут Шенол из Турске и Дмитри Сергејевич Бурагов из Украјине. Златиборски песници Мирјана Ранковић Луковић и Милосав Радибратовић својим песмама „Други завичај“ и „Златиборје“ позвали су поклонике културе и за следеће Песничке ватре златиборске које ће се одржати за годину дана.

Преузето са:

ЗЛАТИБОР ПРЕС - СПОРТСКИ ЦЕНТАР ЧАЈЕТИНА

Опширније о Летњи улични ерски кабаре

Почетком августа 2018. год. одржан је Једанаести летњи улични ерски кабаре. Реч је о манифестацији која се традиционално одржава у јеку туристичке сезоне на тлу Чајетине и Златибора.

Кабаре је манифестација интернационалног карактера и богатог културног садржаја који обухвата: анимацију уличних свирача и кловнова, музички програм, позоришне представе и сл. Манифестација се одржава под покровитељством Општине Чајетина а у организацији библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ и Туристичке организације Златибор.

Опширније о Резултати Конкурса за афористичара године, 2018.

На јубиларни десети Конкурс за најбољег афористичара, који објављује Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", у оквиру манифестације "Летњи улични ерски кабаре", који има међународни карактер, јавило се 84 афористичара из Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и Републике Српске, са око 1700 афоризама.

Жири у саставу: Нешко М. Илић, председник жирија, др Слободан Симић, Зоран Богдановић и Љиљана Ракић, донео је следећу одлуку:

прва награда - петодневни боравак за две особе у апартманима Туристичке организације Златибор - освојио је Бојан Љубеновић из Београда,

друга награда - продужени викенд у конацима Музеја на отвореном "Старо село" Сирогојно - добио је Нинус Несторовић из Новог Сада,

трећа награда - викенд за две особе у хотелу "Ирис" на Златибору - припала је Марини Аристо Марковић из Ниша.

Награде ће бити уручене првог дана манифестације "Летњи улични ерски кабаре" у Чајетини, у петак 3. августа 2018. године.

Опширније о Свечаност поводом обележавања Дана Библиотеке

И ове године уз видовданску академију и изложбу слика Рада Верговића "Рујни Златибор", запослени у библиотеци су, уз велики број читалаца, уметника, пријатеља, стваралаца, и сарадника прославили Дан Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић".

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је и ове године успешно обављала своју делатност. Пратећи савремене тенденције у библиотекарству, библиотека је део великог пројекта "Виртуелне библиотеке Србије" и прва библиотека у Златиборском округу која је активирала савремену COBISS позајмицу. Програмске делатности су важан део рада за богат културни живот ове средине, и библиотека се потрудила да и ове године манифестација буде што више, а неке од њих су већ традиционалне - Летњи улични ерски кабаре, који негује и презентује ерски хумор. Настављена је и организација изложби широм Србије, на којима су представљене историјске личности и културна баштина нашег краја. Библиотека је била веома успешна и на пољу издавачке делатности; у издању Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" ове године објављено је чак 6 публикација.

Од ове године Библиотека ће бити богатија за дигитално издање ретке публикације од посебног културног значаја, др Богослава Шулека под називом "Југословенски именик биља" из 1879. године, посредством господина Мирка Марковића, дечјег писца и дугогодишњег библиотекара Библиотеке града Београда.

Из године у годину Библиотека има све већи број посетилаца али и сарадника који својом стручношћу и трудом помажу да ова установа ради успешније. Ове године захвалнице су добили:

- Градски хор "Златиборска вила", Ужице

- Драган Димић, академски вајар

- Душан Старчевић, академски сликар

- Интернет клуб Љиг

- Тамара Јовановић, ученица, највернији читалац Библиотеке за 2017. годину.

Историчар и директор Библиотеке, Снежана Ђенић, отварајући изложбу "Рујни Златибор", Рада Верговића, истакла је да већ дуги низ година маниром врсног мајстора овај елитни сликар обележава српску културну сцену. "Пред нама је нови циклус слика из импресивног опуса симболичног назива, обележен особеном ауторском поетиком и личним, препознатљивим знаком Радомира Верговића, уводи нас у један готово митски простор, који његовим умећем откривен, поприма изглед пасторалног раја. Његови предели су тихи и идилични, али страсни и раскошни са узаврелим, пламтећим шумама и усамљеним боровима, позлаћеним бреговима и висовима, потоцима и тајновитим путевима, без људи чије је присуство видљиво кроз симболе."

Захвалницу и честитку аутора изложбе Рада Верговића, који из оправданих разлога није могао да присуствује, преносимо у целости

"Дозволите ми да најпре честитам вредном колективу Библиотеке, њихов дан и празник, са жељом да нас још много година духовношћу и лепотом бране од отуђења и свеколике ружноће. Честитам и Вама, Чајетинцима и Златиборцима што имате овакву библиотеку која би била понос и много већих средина. Она нас окупља око себе да нам покаже да су нам овде корени дубоки, да нам руј ове планине тече у жилама, да су нам наши праоци најбољи савезници, ако их умемо чувати и разумети.

Песник је лепо и тачно рекао да се домовина брани лепотом, али додао бих да се и човек брани лепотом. Лепотом се бранимо да не постанемо супротност свему ономе што је људско и божанско. Овде смо се на овој изложби окупили зато што волимо Златибор, волимо лепоту коју у нама буди, духовне видике, и просторе које нам отвара, и слободу да се поносимо тиме.

Хвала вам што волите Златибор, и хвала вам ако сте и моју љубав осетили у овим сликама. ЖИВЕЛИ!

Раде Верговић, на Видовдан 2018."

Опширније о Конкурс за афористичара године

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа", који се одржава у Чајетини и на Златибору 3. и 4. августа 2018. године, организује Конкурс за Афористичара године.

Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела Златибора, и то:

1. награда - 5 дана за две особе
2. награда - продужени викенд за две особе
3. награда - викенд за две особе

Опширније о Дан поезије

Светски дан поезије обележаве се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха и циљ свих установа културе и образовања, овог дана је промоција читања, писања, објављивања песама... широм света. Овој акцији придружила се и библиотека "Љубиша Р.Ђенић" и предшколска установа "Радост" из Чајетине.

Први дан пролећа, иако снежан и хладан, обележен је кроз песме, рецитовање и дружење. Још један разлог - Светски дан поезије. У вртићу "Радост" малишани су дочекали три даме из библиотеке и почело је надметање ко више песама зна, ко зна више песника и песникиња. Победила је поезија. Само на једно питање деца нису знала одговор "Шта је поезија?", али када су сазнали шта значи овај појам сва остала питања су била лака. Смењивале су се песме чика Јове Змаја, Љубивоја Ршумовића, песникиње Наде Милошевић и као изненађење Мирјана Ранковић Луковић је одрецитовала своју песму о стидљивој љубичици. Песме о цвећу, пролећу, несташлуцима, мазама, мамама, другарству, једном речју - песме љубави, ређале су се на импровизованој позорници у вртићу. Кад откријеш шта је поезија сазнаш и да си ти врло образован, тако је један малишан прокоментарисао: "Аууу, па ја знам много те поезије и мама ми чита свако вече по једну песму, значи да ја све знам." Поезију може да прати и музика, тако да су сви заједнички запевали.

Једно пријатно и радосно дружење, а циљ и сврха Светског дана поезије, промоција читања и писања остварене на задовољство свих.

Опширније о Музичко вече уз оркестар "Дукат"

Оркестар "Дукат" је у уторак, 6.марта био гост у сали библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" поводом 8. марта. Библиотека се и ове године потрудила да за Дан жена поклони нешто својим читаоцима, посетиоцима и наравно свим дамама.

Момци из оркестра "Дукат" су се потрудили да свима разгале душу. Свирали су старе евергрин мелодије у којима је доминирао саксофон и контрабас, али и праве народне и кафанске песме уз фрулу. Атмосфера је одисала добрим расположењем, страстима, љубављу, чежњом, свему оном што чини и симболише жена.

Свим дамама срећан Дан жена!