Књижевно вече

У четвртак, 4. децембра 2014. године у Сали Библиотеке одржано је књижевно вече Јелене Бачић Алимпић, најтиражније књижевнице издавачке куће Лагуна.

Ауторка је представила своја три романа "Рингишпил", "Писмо госпође Вилме" и "Последње пролеће у Паризу", који с разлогом достижу вртоглаве тираже у нашој земљи. Романе је почела да пише у својој четрдесетпрвој години и то због дате речи своме умирућем оцу.

У свом првом роману "Рингишпил", Јелена Бачић Алимпић исписује интимну повест балерине крхког тела и џиновског духа који је оставио печат на свим славним балетским сценама градећи истовремено причу о малим-великим људима, салашарима  и уметницима, песницима и њиховим музама, сеновитим бачким салашима и градићима, јутрима која миришу на слатко од дуња и незаборавним руским зимама...

Њен други роман ,"Писмо госпође Вилме", је прича о жени која трпи и жртвује се због љубави удајом за човеке кога не воли. Овај мистериозни и сензуални роман открива скривену истину о једној несвакидашњој војвођанској грађанској породици и патњама жене која је жртвовала своју љубав како би друге сачувала од сиромаштва. Ово је дирљива прича о љубави и пријатељству, сложеном односу оца и сина, освети и неузвраћеној љубави, али пре свека трагична исповест о судбини једне породице.

Како ауторка каже: "Неке приче о које се "очешете" у пролазу или нека места која видите и запамтите, негде, у неком тренутку искрсну и послуже као идеја за причу. Тако је било са књигом "Последње пролеће у Паризу". Сетила сам се гробља Пер Лашез на коме сам била пре десет година и епитафа и споменика који ми је остао у сећању и просто је од тога кренуло и настала је читава прича."

Једна сасвим обична старост и рутински новинарски задатак спојиће судбине две непознате жене. Марија Колчак, штићеница санаторијома у Тулону, испричаће Олги Лашез, новинарки угедног париског магазина, трагичну причу свог живота. Судбина емиграната из царске Русије, мрачни свет шпијунаже, оданост идеологији, лажи ухода, демона прошлости - изнедриле су истину живота једне старице чија је вера у љубав била исто толико велика као и њена бол...

Публика У Чајетини је била одушевљена ауторкином непосредношћу, добрим расположењем и спремношћу да расправља о вечној теми - љубави, и како вера и нада захваљујући љубави умиру последње, што уједно представља лични печат aуторке романа којима је освојила Балкан.

фото: Драган Никић

У четвратак, 4. децембра 2014. са почетком у 19.00 часова, у Сали Библиотеке, одржаће се књижевно вече новинарке и књижевнице, Јелене Бачић Алимпић, једне од најтиражнијих домаћих аутора.

О најчитанијим романима издавачке куће Лагуна  " Рингишпил", "Писмо госпође Вилме" и "Последње пролеће у Паризу" говориће ауторка.

 Јелена Бачић Алимпић је рођена 1969. године у Новом Саду.

Школовала се у Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима и на Филозофском факултету у Новом Саду, на Катедри за југословенске књижевности и српскохрватски језик. Радила је као новинар и аутор документарних телевизијских емисија за ЈРТ мрежу и ТВ Нови Сад у периоду од 1987. до 1993. године. Девет година је била новинар и уредник у систему "Color Press Group". Од 2002. до краја 2013. радила је као новинар, уредник и водитељ на телевизији Пинк. Добитница је многих награда за телевизијско стваралаштво и новинарство у земљи и региону.

Ауторка је романа бестселера "Рингишпил"(2010.) који је преведен на турски и македонски језик, награђен је "Златним Хит либером" и две године за редом проглашаван најчитанијом књигом домаћег аутора. "Рингишпил" је објављен у луксузном издању, у престижној едицији "Драгуљи Лагуне", као један од најпродаванијих и најчитанијих романа у историји издавачке куће Лагуна.

Њен други роман "Писмо госпође Вилме" (2012.) такође је постао бестселер и преведен је на македонски језик, награђен "Златним Хит либером" и проглашен најчитанијом књигом домаћег аутора 2012. године.

У 2014. је изашао њен трећи роман по реду под називом "Последње пролеће у Паризу" који је по ауторкином мишљењу, њен до сада најзрелији и најснажнији рад, који је за кратко време такође постао бестселер и у потпуности оправдао успех њеног првенца "Рингишпил" и другог остварења "Писмо госпође Вилме". 

У организацији Специјалне библиотеке Чиготе, библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Вукове задужбине из Београда, у петак, 14. новембра 2014. у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", представљен је рад Вукове задужбине и часописи "Даница" и "Даница за младе" за 2014. годину. Овај догађај је уприличен поводом обележавања 200 година од објављивања у Бечу (1814) Мале простонародне славеносербске пјеснарице и Писменице сербскога народа по говору простога народа написане, књига које су доказале вредност и значај језичке реформе Вука Стефановића Караџића као и 150 година од смрти овог великог српског просветитеља, утемељивача српског књижевног језика и реформатора правописа.

Вукова задужбина у Београду основана је 1987. године на 200. годишњицу Вуковог рођења. Задужбина је невладина организација од изузетног националног значаја. Наставља Вуков рад и својим програмима трајног карактера обухвата све значајније области народног стваралаштва. Стара се о очувању тековина целокупног српског етничког простора, писма ћирилице, споменика културе. Подржава етнолошка истраживања, изучавање Вуковог дела Вуков сабор и сва догађања везана за народно просвећивање.

Својом свестраношћу и квалитетним програмом, Вукова задужбина је завредела изјаву генералног секретара УНЕСКО-а, г. Фредерика Мајора, који је већ првих година рада, изјавио да би требало да Вукова задужбина постане балкански центар за народно стваралаштво.

О активностима задужбине у 2014. години говорио је мр Љубомир Милутиновић, управник Вукове задужбине који је истакао да је помоћ Министарства културе била пресудна у објављивању Вукове преписке и његовог дела "Ковчежић за историју, језик и обичаје". Уредница читалаштва Вукове задужбине, Љиљана Симић, је такође говорила о раду и значају ове задужбине, а писац Божидар Пешев је присутнима прочитао неколико својих афоризама и сонета.

 фото: Драган Никић

У организацији специјалне библиотеке Чиготе, библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Вукове задужбине из Београда, у петак 14. новембра 2014. године са почетком у 13.00 часова, у Малој сали Специјалне болнице "Чигота" биће представљена Вукова задужбина и часописи Даница и Даница за младе за 2014. годину, а поводом обележавања

* 200 година од објављивања у Бечу (1814) Мале простонародне славеносербске пјеснарице и Писменице сербскога језика, по говору простога народа написане, књига које су доказале вредност и значај језичке реформе Вука Стефановића Караџића и

* 150 година од смрти српског просветитеља, утемељивача српског књижевног језика и реформатора правописа, Вука Стефановића Караџића (1787 - 1864)

Учествују: мр Љубомир Милутиновић, управник Вукове задужбине, Љиљана Симић, уредница читалишта Вукове задужбине, Гордана Малетић, уредница Данице за младе и Божидар Пешев, књижевник.

Манифестација "Песничке ватре златиборске" одржана је на Златибору 18. и 19. септембра 2014. године као део активности који прати овогодишњи 51. Београдски међународни сусрет књижевника. Главни догађај ове манифестације било је литерарно - поетско вече посвећено 200-годишњици од рођења великог руског песника Михаила Јурјевича Љермонтова које је одржано на неуобичајеном месту, Шуматном брду, крај споменика стрељаним партизанима и рањеницима.

30 песника из преко 20 земаља света су златиборски вис за једно вече претворили у песнички Олимп. Прву златиборску песничку ватру запалио је Михаил Јурјевич Љермонтов, потомак великог песника и "глава" породице Љермотов који је при том изразио наду да је "ово рођење новог пројекта, новог фестивала који је још у колевци, али има велику будућност, јер се толико познатих песника из различитих земаља окупило у част великог Љермонтова". 

Председник Удружења књижевника Србије, Радомир Андрић, је рекао: "Рађа се поезија и то је добро. Златибор је сам по себи песмотворан. Ја сам својевремено приредио једну књигу "Златиборски песмоплети" и можда је она била идеја за ово, да се окупе песници који говоре различитим језицима, али су нам путеви исти као и циљ."

Другог дана манифестације песници су посетили Библиотеку и дружили се са ученицима основне и средње школе у Чајетини љубитељима поезије. Песници: Радомир Андрић, Љубивоје Ршумовић, Гжегож Латушански, Џејмс Сатерленд, Бенедикт Дирлих, Јевгеније Чекурин, Ранко Предојевић, Душан Петровић, Манојле Гавриловић, Новица Соврлић, Салим Бабуаоглу, Славомир Гвозденовић, Клеопатра Лимбери су рецитовали своје стихове и веома инспиративно говорили младим, будућим песницима о лепотама писане речи и преношењу емоција на папир који потом спаја све људе, не познаје границе, ни различите језике, већ само један, језик љубави према поезији.

Познати ТВ водитељ и новинар, који се показао и као изванредан романописац, Вања Булић, предсатвио је у суботу, 2. августа 2014. у Конгресној сали одмаралишта "Дунав" на Златибору и у понедељак, 4. августа 2014. у Сали Библиотеке у Чајетини, своје најновије дело "Досије Богородица".

Публици је дочарао још једну узбудљиву причу из наше историје, сличну његовим романима "Симеонов печат" и "Јованово завештање". Многи критичари ова три романа Вање Булића пореде са романима Дена Брауна јер су оба писца по теметици којом се баве веома блиски. И Браун и Булић пишу о хришћанским светињама. Пишу о тајнама које су вековима скриване.

Булић открива позадину појединих догађаја везаних за историју наше цркве и религије. На благонаклон начин и у складу са осећањима богобојажљивог човека популаризује хришћанску уметност и светиње. Оно што његовим романима, посебно "Досијеу Богородица", даје тон изразитог трилера јесу тајна друштва и њихова мистична деловања, која очигледно утичу на савремена дешавања у свету...

Обе књижевне вечери биле су одлично посећене, а присутни су након књижевних вечери, купујући најновије Булићеве књиге, тражили и књигу "Мушкарац у извесним годинама", као и његов роман "Око отока".

У суботу, 2. августа 2014. године, са почетком у 20 часова, у Конгресној сали одмаралишта "Дунав" и у понедељак, 4. августа 2014. године са почетком у 20 часова, у Сали Библиотеке одржаће се књижевне вечери Вање Булића.

Аутор ће предсатвити своје три књиге: "Симеонов печат", "Јованово завештање" и "Досије Богородица".

Вања Булић (1947), новинар, писац и сценариста. Имао је рок састав, играо одбојку. Урадио је више од две и по хиљаде једночасовних емисије на девет телевизија. Писао је за готово све престижне листове друге Југославије, био је уредник Омладинских новина, Дуге, Жене, ИТД-а... Аутор сценарија за три телевизијске серије и два филма. Филм Лепа села лепо горе ( коаутор сценарија) добио је девет награда на светским фестивалима. Написао је збирке прича Како сам гајио близанце (1995), Сто бисера (2009), Историја у кревету (2012), Мушкарац у извесним годинама (2014), романе Тунел - лепа села лепо горе (1996), Ратна срећа (1999), Задах белог (2001), Вреле усне (2001), Парада страсти (2003), Друго стање (2006), Око отока (1999), Шоле (2010), Симеонов печат (2012), Јованово завештање (2013). Приредио је дневник из Хага Веселина Шљиванчанина (2012), а написао је и романсиране биографије глумаца Петра Божовића и Марка Николића. Отац је тројице синова. Члан је Удружења књижевника Србије. 

У петак, 1. новембра 2013. године, у сали Библиотеке, одржано је књижевно вече и изложба под називом "Милош Црњански - 120 година од рођења".

Милош Црњански (Чонград, 26. октобар 1893. - Београд, 30. новембар 1977.) био је српски књижевник и један од најзначајнијих стваралаца српске литературе XX века. Истакао се као песник, приповедач, романсијер и публициста. Бавио се и ликовном критиком.

Присутнима се најпре обратила библиотекар Љиљана Ракић, која је на самом почетку поздравила све посетиоце ове књижевне вечери и изложбе и између осталог рекла да " историја књижевности, а и многи савременици сматрали су Милоша Црњанског револуцијом у поезији и роману. Говорили су да је његово умеће за поетске речи непоновљиво, јер их нико није нашао тамо где их је нашао Црњански..."

У наставку вечери, ученице Бранка Златић и Марија Брковић су рецитовале стихове Црњанског, а затим је професор српског језика и књижевности и завичајни песник, Јагода Јеремић, говорећи о Црњанском, присутнима навела нека мање позната дела овог великог књижевника.

Госпођа Олга Красић Марјановић, библиотекар саветник у Библиотеци града Београда, је нагласила да је библиотека у Чајетини једна од најлепших у Србији и да јој је посебно драго што је ова изложба организована у исто време када и изложба у Народној библиотеци Србије. Одржала је краће предавање о животу и делу Милоша Црњанског, праћено мноштвом фотографија и докумената из пишчеве богате заоставштине, а затим је отворила изложбу "Ламент над Београдом" посвећену истоименој песми коју је он сматрао својом "лабудовом песмом".

На крају, публика је могла да погледа филм из архиве РТС-а који је снимљен неколико месеци пред његову смрт, као и изложбу књига Милоша Црњанског које Библиотека поседује.

Уједињене нације установиле су 1990. године 1. октобар као Међународни дан старијих особа, свесне неопходности промене друштвеног односа према тим људима.

Србија га дочекује са 15 одсто становништва старијег од 65 година. Према тој статистици смо у самом светском врху и зато је неопходно скренути пажњу друштва на права старијих особа и повећати институционалну и породичну одговорност према старијим људима у Србији.

Тим поводом, у уторак, 1.октобра 2013.године, у просторијама Библиотеке је одржано књижевно вече "Клуба 3" Књижевне секције из Ужица.

Иначе, ужички "Клуб 3" је, без сумње, једна од најбољих организација грађана у Западној Србији и Златиборском округу. Постоји већ 7 година и у свом саставу има 17 секција. О свом трошку организују путовања по земљи и иностранству дајући тако пример млађима како живот и са мало новца може бити занимљив и садржајан. Зато им се све чешће људи средњих година, па и млађи, придружују у акцијама.

Своје стихове су говорили чланови Књижевне секције: Горгина Виторовић, Драгица Ђурић, Оливера Павловић, Гордана Савић, Жарко Крстић и Драган Чавић.

 фото: Драган Никић

У уторак, 23. јула 2013.године у сали Библиотеке одржана је промоција књиге "Историја Југославије у 20.веку" немачке историчарке Мари-Жанин Чалић.

О књизи су говорили др Милан Ристовић, историчар и господин Зоран Хамовић, главни уредник Издавачког предузећа "Clio".

Ауторка, Мари Жанин Чалић, је редовна професорка на одељењу за историју Источне и Југоисточне Европе универзитета "Лудвиг Максимилијан" у Минхену, на којем је студирала и докторирала. Њено поље истраживања обухвата политичку, друштвену и привредну историју Балкана, национално питање и етничке мањине, немачку и европску политику према Балкану, као и превенцију сукоба.Читалачкој публици у Србији позната је, пре свега, по својој веома цењеној монографији "Социјална историја Србије:1815-1941", затим је 1995. објавила "Рат и мир у Босни и Херцеговини", као и бројне радове на тему национализма и етничког чишћења у региону бивше СФРЈ.

Књига "Историја Југославије у 20.веку" припада серијалу Европска историја 20.века. Ауторка историју Југославије првенствено посматра у широком луку друштвених промена 19. и 20. века. Своју анализу заснива испитивању четири структуралне појаве дугог трајања: националног питања, социо-економске неразвијености, регионалних разлика положаја Југославије наспрам великих сила.

фото: Драган Никић