2016.

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Специјалне библиотеке "Чигота" организоване су књижевне вечери једног од најпознатијих домаћих песника, Љубивоја Ршумовића.

     Песник се дружио са децом 12. и 17. фебруара. Један од повода је тај што су пријатељи деце у новембру 2015. године на својој скупштини усвојили предлог Раше Попова да Ршумовићева песма "Деца су украс света" буде дечја химна Србије.

     Књижевно вече за одрасле одржано је 16. фебруара. Овом приликом песник је читао песме из збирки поезије: Поверење у сунце, Крушна мрва, Петорица из српског, Моје љубавне песме... Говорећи о свом раду, Ршумовић је присутнима открио да му је један од најомиљенијих сарадника био Душко Радовић и да су се њихови врцави сензибилитети непогрешиво уклапали, да је написао преко 15 000 песама од којих се 107 нашло у антологијама, и које нас новости очекују везано за "Фазоне и форе". Песнику је веома драго што се његове песме доста преводе, али истиче превод песме "Још нам само але фале" на немачки језик. У овом преводу песма је потпуно задржала лепоту рима, звучност и такт стиха и гласи: "Was die drachen alles machen".

    Љубивоје Ршумовић је и овога пута говорио пред пуном салом Специјалне болнице "Чигота", јер су све три вечери биле посећене. Песник је својим песмама и радом заслужио пажњу и домаћина и гостију Златибора.

     Гости Библиотеке, 9. фебруара, били су Марица Поповић, писац и Драган Тошић, рецензент, који су представили  четрнаест романа ове плодоносне књижевнице у издању Издавачке куће "Плави феникс".

     Марица Поповић се последњих година налази у самом врху најчитанијих домаћих писаца у библиотекама широм Србије али и Босне и Херцеговине. Како сама истиче, за овакав успех није јој била потребна велика реклама. Битно јој је то да су рекламу правили сами читаоци препоручујући једни другима њене романе, а да на њих гледа као на своју "децу" и сви су јој драги, сви су "изнедрени" и у њој самој живели и оживљавали претварајући се у речи.

      Књижевни пут Марице Поповић је резултат збира дешавања у Србији протеклих деценија, тако да је почела да пише касно, оставши без посла. Можда једна економисткиња, иако заљубљеница писане и лепе речи, никада не би постала писац да је животне околности на то нису натерале.

    "То је судбина, то је жрвањ који се окреће и кад сам једног дана дошла кући и рекла члановима своје породице да више немам посао и да ћу од тог тренутка да будем писац, са неповерењем су ћутали. Видела сам да сумњају. Водила ме је љубав према писању и са поносом могу рећи да ми је породица данас велика подршка".

     Први роман "Ноћ проклетства" је део Подрињске саге од пет романа, а после се нижу романи, један за другим, са све занимљивијим, истинитим животним темама.

     Драган Тошић, рецензент, рекао је да су теме које обрађује Марица Поповић кроз своје романе тешке, али истините. Табу теме попут инцеста, чедоморства, проституције, наркоманије, злостављања у породици... су теме са којима се Марица Поповић са успехом хвата у коштац и то на један динамичан начин,тако да се читалац нађе у ситуацији "очекивања неочекиваног". Свих четрнаест романа су на свој начин интересантни, на свој начин упечатљиви и сваки на свој начин прича неку животну причу које се дешавају ту негде око нас, али је сваком мило и што та прича није његова прича.

    Књижевно вече је пратила музиком гитаристкиња Драгица Јечменица, ученица осмог разреда из Чајетине.

     У оквиру акције " Негујмо српски језик" Секретаријата за културу, Филолошког факултета Универзитета у Београду и Библиотеке града Београда, у суботу, 6. фебруара у малој сали библиотеке Чигота, одржано је предавање професора Вељка Брборића, шефа катедре за српски језик Филолошког факултета. Овој акцији су се придружиле и библиотека Специјалне болнице Чигота на Златибору и библиотека " Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине.

     Предавање на тему " Српски језик и језичка култура данас" окупио је већи број професора и наставника али и поборника српског језика и културе уопште.

     Акција је организована у циљу неговања и заштите српског језика, писма, језичке културе и писмености. Данас, наш српски језик и култура упадају у различите замке које доносе данашње време, технологија, начин живота... Заборављају се и неправедно одбацују стари начине комуникације: писма, приповедања, приче, разгледнице и песме. Оне до душе постоје, али су увијене у неку другу форму и облик, скраћене, занемарују знакове интерпункције, правопис и лепу реч.

     Професор Брборић је, између осталог, рекао:

     " Ова акција има обавезу да људима скрене пажњу да је лакше рећи правилно него неправилно, јер учињена грешка у језику учвршћује нечије незнање и постаје мустра. Комуникације су данас убрзане. У СМС порукама и " Твитеру" не води се рачуна. Стандард ће бити да напишете поруку без интерпункције, да није важно велико слово и удаљићемо се од норме"

     Професор Вељко Брборић је истакао да ће се кампања и борба за квалитет српског језика наставити и обогатити новим примерима језичкох неудомица и поукама, а у плану је да обухвати и школе.

     Учесници програма " Чиготица" и ученици основних и средњих школа имали су прилику да провере своје знање у области српског језика и правописа. Професор Брборић је у оквиру друг дела предавања " Правопис и школа" организовао квиз пропраћен наградама за најбоље познаваоце правописа и српске језичке културе.

     У четвртак, 28. јануара у Библиотеци у Чајетини са почетком у 19 часова чланови рецитаторске секције Основне школе "Димитрије Туцовић", поводом 10 година од смрти Душка Трифуновића, организовали су књижевно вече посвећено овом врсном песнику и писцу. На тај начин доказали су да је његова поезија непролазна.

     Душко је био песник љубави, песник младости и слободе. Двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма, велики број телевизијских емисија, прво за ТВ Сарајево, а потом и за ТВ Нови Сад... велики је опус рада који је Душко Трифуновић оставио.

    Епитаф на Душковом гробу "Пријатељи бивши и будући, памтите ме по песмама мојим..." је суштина Душковог бића, суштина онога што су млади рецитатори желели да пренесу ово вече. Пред собом су имали око 300 песaма компонованих за музику, јер је Душко нашој забавној, поп и рок музици подараио најлепше и најупечатљивије стихове. Његове песме певали су: Бјело дугме, Индекси, Тешка индустрија, Здравко Чолић, Арсен Дедић, Жељко Јоксимовић, Бисера Велетанлић, Неда Украден, Јадранка Стојаковић...

     Да подсетимо, пре десет година, иако нарушеног здравља, последње Душково гостовање била је баш Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" у Чајетини. "Понео је одавде са Златибора, из Чајетине, једно пријатно сећање, једну топлу атмосферу, а ви сте били последњи који сте имали прилике да се дружите са њим", рекао је његов дугогодишњи пријатељ и сарадник Бранко Пражић.

     Тако и ово вече сећања биће упамћено по његовим песмама.

                        У знак сећања на Душка Трифуновића, Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" и рецитаторска секција Основне школе "Димитрије Туцовић" из Чајетине ће, у четвртак, 28. јануара 2016. године, одржати књижевно вече посвећено овом писцу.