Пуних пет година манифестација "Летњи улични ерски кабаре", на задовољство грађана и туриста, оплемењује и употпуњава културна збивања и туристичку понуду Чајетине и Златибора.
Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" као главни организатор ове манифестације, и суорганизатори Туристичка организација Златибор и Културно-спортски центар, су и ове године понудили на платоу испред Библиотеке у Чајетини 10. августа и на Краљевом тргу на Златибору 11. августа, низ дешавања испуњених шармом, префињеношћу и смехом.
Генерални покровитељ ове тродневне манифестације била је Општина Чајетина, а већ другу годину Министарство културе је подржало део овог великог дешавања у оквиру пројекта "Ерски хумор". На овај начин Министарство је подржало активност Библиотеке које доприноси очувању нематеријалног културног идентитета и подизању свести о значају културног наслеђа за друштво.
Манифестација је и ове године почела дан пре главних дешавања. Улични свирачи, принцезе и кловнови су шетали Чајетином и Златибором делећи флајере и позивнице. Шаренило, осмеси, музика и познате речи Ерске химне, аутора Зорана Богдановића:
"...Зато сте нам добро дошли, наша кућа госте треба,
мало смеха, мало песме - то нам треба као хлеба.
Од смеха се кућа прави, темељи јој од музике,
Ере праве такве куће, без науке и без муке..."
Насмејани и расположени кловнови, принцезе и улични свирачи су се сликали са туристима и децом.Већ тог дана тражило се место за Кабаретску шармантну кафану, познату по својим карираним столњацима, надстолњацима и свећама. Место да се човек слатко насмеје и забави.
Уз музику Бид Бенда, дикси ансамбла из Зрењанина, дизањем заставе и извођењем химне почео је програм петог Кабареа. Манифестацију је отворио заменик председника општине господин Арсен Ђурић речима:
"Поштовани пријатељи, драги гости, желим да вас поздравим у име Општине Чајетина и да вам пожелим добродошлицу у престоницу ерског хумора. Морам да изразим велико задовољство што "Летњи улични ерски кабаре" из године у годину постаје све квалитетнија и садржајнија манифестација која на прави начин презентује наше ерске мудролије..."
Пројекат "Ерски кабаре" је подржан од Министарства културе за 2012. годину. Снежана Ђенић и Мирјана Лопин Дризо су током целе године, поред истраживачког рада бележиле и хронику мудрих, виспрених и смешних догађаја уздуж и попреко Чајетине и Златибора и уз помоћ Биљане Здравковић, драмске секције из Чајетине и глумаца Народног позоришта Ужице презентирала симпатичан коктел ерког хумора. Завиривши у једну ординацију присутни су могли видети и препознати типичне житеље овог краја и насмејати се актуелним причама варошког лекара и његових пацијената.
Тема овогодишњег конкурса за афористичаре на идеју жирија била је " Хлеба и игара" јер је ова година и била таква: Одржане су Олимпијске игре у Лондону и избори у Србији. И овај конкурс можемо назвати међународним јер се испред жирија у сатаву: Раде Јовановић, Драгољуб Новаковић и Мирјана Лопин Дризо нашло 2289 афоризама од 66 афористичара из Шведске, Румуније, Хрватске, Македоније, БиХ, Црне Горе и Србије.
Прва награда, петодневни боравак за две особе у вили "Ловћен" на Златибору, припала је Александру Чотрићу из Београда.
Друга награда, викенд за две особе у хотелу " Дунав на Златибору, припала је Милану Тодорову из Петроварадина и
Трећу награду, викенд у "Музеју старо село " у Сирогојну освојио је Миладин Берић из Бања Луке.
Издвајамо неколико афоризама награђених афористичара.
Александар Чотрић:
Летње олимпијске игре организује Велика Британија,
Зимске организује Русија,
Медитеранске игре организује Грчка,
Србија би била најбољи домаћин Игара без граница.
Наше фудбалере би требало послати на Зимске олимпијске игре
Они играју да се смрзнеш!
У наш олимпијски тим требало би уврстити и политичаре.
Они лажу, краду и варају за медаљу!
Милан Тодоров:
Био сам на хиподрому. Коњ на кога сам се кладио седео је у првом реду.
Судија је у једном тренутку револтирано посегао руком у џеп,
али се видно смирио кад је у њему напипао сто евра.
Играње пред домаћом публиком је захтевније.
Они нам поименице знају и мајку и сестру.
Миладин Берић:
Из шаховског угла је апсурдно да смо 1941. године,
кад смо изгубили краља добили партију.
И дјеца и ја гањамо старке.
С тим што деца гањају патике.
Авнојска Југославија је пропала у оном тренутку
када су њени фудбалери за врјеме свирања химне
преселили десну рука са места гдје се чувала на мјесто где је настала.
А онда је наступила Сузана Петричевић у "Последњој шанси", аутора Мирјане Бобић Мојсиловић. Прича о фризерки Гоци која се пријавила за ријалити шоу "Велики брат" не би ли некако постала популарна и на тај начин нашла мужа, изазвала је салве смеха у публици. Међутим, маестрално извођење Сузане Петричевић, прича која својим током наводи публику на смех до суза, крију на крају представе и једну животну поуку.
Публика је могла уживати у овој трагикомичној представи, која помаже и да се прочистимо и дубоко замислимо над суштином и смислом живота и на самом крају приче открива се, да Гоца није особа којом се представља све време, већ неафирмисана и неангажована глумица која је ушла у ријалити да превари Великог брата. И не само то, глумица је имала исти животни циљ као и фризерка Гоца, да скрене пажњу на себе и живот којим данас живимо, не бисмо ли ми сами утицали на њега у позитивном смислу.
То да су се Ере , кад им је било добро, смејали што им је добро, а кад им је било тешко, смејали се да би им било лакше, поново су доказали ужички и чајетински глумци у другом делу свог наступа " У кафани". Забавно, духовито, помало смело и оригинално. Публика је и кроз ове приче могла препознати нека актуелна дешавања, људе који их окружују, боеме, шерете, козере којима је ерска духовитост у срцу и на уснама, по којима се и препознају и поштују. Јер где друго, него у кафани су се дешавали најбољи ерски дуели и надмудривања.
Јелена Чворовић Пауновић се преставила монодрамом "Афера кофер" у улози и аутора текста, редитеља, сценографа и извођача. И на овај начин Ерски кабаре је уоквирио слику правих ерских прича јер је Јелена рођена Ужичанка. Поред онога што бизнисмени носе у коферима у Јеленином коферу су се нашле духовите приче везане за Јеленино детињство и младост и дане проведене са људима овог краја. Прича о непоштеним људима, о сталној дилеми да ли је поштено задржати већ украден новац...
.jpg)
Цео програм пратио је дикси оркестар Бид Бенд, и обе вечери програм се завршавао музиком за плес и игру на радост и организатора и посетилаца.
Пети по реду Кабаре бележи одлична посећеност и организација. Све критике оних који су гледали кабаре су позитивне. Једина замерка, пре бисмо могли рећи, сугестија, је да наредних година програм увече траје краће.
Фотографија: Драган Никић
КОНКУРС ЗА НАЈБОЉЕГ АФОРИСТИЧАРА
Ове године тема је била - Криза, светско а наше. Пристигло је 1767 афоризама тридесет и девет аутора из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и Хрватске. Проглашени су најуспешнији афористичари, додељене су награде и прочитани најуспешнији афоризми.
