2019. | Библиотека "Љубиша Р. Ђенић"

Опширније о Љубеновићева сатира, још једном одушевила Чајетинце

У уторак, 9. априла, Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", била је домаћин афористичару, сатиричару и писцу за децу - Бојану Љубеновићу. Наиме, он се чајетинској публици представио у два наврата у само једном дану. У преподневним часовима, ученицима ОШ "Димитрије Туцовић", представио је своју нову књигу за децу "Луна, мала тениссерка", која је добила награду Доситејево перо, док су вечерњи часови били резервисани за промоцију, Љубеновићеве, такође нове књиге "Србијо, Бог ти помого".

Иако по образовању правник, Бојан Љубеновић 1998. креће да се бави новинарством и писањем. Афоризме почиње да објављује у „Београдским новинама“, а потом и у читавом низу сатиричних часописа, попут „Ошишаног јежа“, „Данге“ и „Етне“, а 2010. године прелази у „Вечерње новости“ на место уредника стране хумора и уредника рубрике „Тако рећи незванично“ или скраћено ТРН, где ради и данас.

Његови афоризми и приче превођени су на бугарски, мађарски, македонски и италијански. Редован је сарадник сатиричног електронског часописа „Етна“, и сатиричног портала „Њуз.нет“.Заступљен је у бројним антологијама сатире.

Члан је Удружења књижевника Србије и Београдског афористичарског круга. Иза себе већ има велики број објављених дела. Ту су књиге афоризама попут „Писма из Београда“, „Поцепани сунцобран“, „Београд live“, „Љубав за понети“, затим афоризми за децу „Смејалице“, политички афоризми у књизи „Трн у оку“. Сатиричне приче су објављене у књизи „Трипут сечем и опет кратко“.

Задњих година, посветио се и дечијем стваралаштву, па тако настају „Књига за заљубљене дечаке“, „Књига за заљубљене девојчице“, „Црвена звезда, мој фудбалски клуб“, „Партизан, мој фудбалски клуб“, као и књиге из серијала „Кад порастем бићу...“. То су „Уки, мали фудбалер“, „Вук, мали глумац“ и „Луна, мала тенисерка“.

Љубеновић је за свој рад вишеструко награђиван: као млади сатиричар, за допринос српској сатири, за најбољу кратку причу... За афоризме је добио више награда, само на конкурсу за најбољег афоричтичара који објављује наша библиотека је два пута освојио 1. место – 2013. и 2018. год. Награду „Златна значка“, коју додељује Културно-просветна заједница Србије је добио 2018. године.

На почетку промоције аутор се најпре, са неколико речи, осврнуо на његову ранију књигу „Писма из Србије“, јер се књига „Србијо, Бог ти помого“ на неки начин, надовезује на њу. Заправо, концепт прве књиге је заснован на писмима анонимног странца, који својима у иностранству извештава о стању у Србији, за њега "чудној" земљи. Наставак сатиричног стваралаштва, Љубеновић, отелотворује кроз књигу „Србијо, Бог ти помого“, где овога пута судбину Србије исповеда из перспективе српског сељака. Наиме, Тодор Трајковић, шумадијски сељак из Милошева, одлучује да пише дневник, који се претвара у урнебесну исповест друштвеног и политичког стања у Србији...

Поред Бојана Љубеновића, свој допринос овој изузетној промоцији, дао је и глумац Јанко Радишић, који је овом приликом извео део своје нове монодраме „Е, мој Тодоре“, настале по мотивима књиге „Србијо, Бог ти помого“.

Опширније о Изложба - Арт квадрат

У четвртак, 28. марта, у сали Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", отворена је Међународна путујућа изложба Арт квадрата.

Више пута до сада имали смо прилику да угостимо и представимо радове великог броја уметника успешно окупљених под окриљем некадашњег Малог формата, садашњег Арт квадрата. Свака досадашња поставка била је изузетно прихваћена код публике, која се радо одазивала сваки пут да, путем гласања, изабере победника међу великим бројем изложених радова.

Међународна путујућа изложба Арт квадрат и ове године, традиционално, наставља свој пут по градовима Србије. Ово је тринаеста година за редом да, захваљујући њима, можемо да се упознамо нова имена из света уметности.

И овога пута, приликом избора аутора је одлучивао жири састављен од еминентних стручњака, из Србије и иностранства.

Изложбу је отворио господин Дарко Чонкић, директор Арт центрa из Новог Сада, који је присутне упознао са причом о ауторима, разноврсношћу коришћених техника, али и самој организацији.

Публика која није имала прилику да присуствује отварању, имаће прилику да види изложбу, али и гласа за свог фаворита међу 39 изложених слика, у наредних петнаест дана.

Опширније о "Тајне наше мале" откривене чајетинској публици

Четвртак, 14. март, био је резервисан за књижевницу, новинарку и драгу суграђанку Мирјану Ранковић Луковић. Наиме, овом приликом представљена је збирка прича „Тајне наше мале“, у издању издавачке куће „Витез“, и на тај начин заокружено двадесет година од како се широј јавности Мирјана представила својом првом збирком поезије.

Иако је рођена у Ваљеву које у свом срцу чува на посебном месту, она подједнако воли наш крај - Ужице у ком је одрасла и Чајетину у којој живи и ради. Пред чајетинском публиком није било потребе да ауторку представљамо уобичајеним редоследом, јер они који прате стваралаштво Мирјане Ранковић Луковић знају да је издала и прво овде, у нашој библиотеци, представила девет књига, међу којима су збирке поезије, приповедака и роман.

Промоција је била у складу са карактером и сензибилитетом ауторке, нежна, складна и емотивна, а целокупном доживљају допринели су Љубомир Ћорилић - новинар, писац и књижевни критичар и Светлана Стојановић - дипломирани филолог, који су такође говорили о Мирјани и њеном стваралаштву. Публика је у више од сат времена програма имала прилику да ужива не само у поговорима, већ и у самим причама садржаним у збирци, које су читали учесници промоције.

Стваралаштво Мирјане Ранковић Луковић темељи се на бројним темама, а инспирацију црпи из свакодневних ствари и доживљаја истих. Породица и сама припадност једној тако узвишеној заједници за њу представљају велику срећу и инспирацију, па је последица тога управо збирка прича „Тајне наше мале“ посвећена Мирјанином сину Нинославу, на шта је она рекла:

„Ваљда је све оно како се кроз живот постављамо, оно што понесемо из куће. Мени је породица увек била и подршка и највећа љубав, тако да стварајући своју породицу трудила сам се да пренесем оно што су мени моји родитељи, да пренесем своме сину, да имам однос са својим супругом онако како сам отприлике доживљавала брак својих родитеља и то су оне вредности које су стварно праве и непроцењиве. Јако је тужно што данас толико има неких, рекла бих, падова у систему вредновања у друштву. Надам се да је то само један камен спотицања који ћемо одбацити, па се вратити тим правим вредностима.“

Препуна сала Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“, показала је још једном колико се цене квалитет стваралаштва, али и љубав и подршка чајетинске публике, ствараоцу који је „њихов“. Најпосле, још један знак веома успешно промовисане књиге, било је то да се за продају тражила књига више.

Опширније о Рујански старешина Јован Мићић у Пожеги

Изложба РУЈАНСКИ СТАРЕШИНА ЈОВАН МИЋИЋ, отворена је синоћ у Градској галерији Пожега.

У присуству публике из Пожеге, али и околине, синоћ, са почетком у 19 часова, отворена је изложба ауторке Снежане Ђенић, историчарке и директорке библиотеке у Чајетни. Ово је трећи пут да једна од изложби поменуте ауторке гостује у галерији Спортско - културног центра у Пожеги.

Присутнима се најпре обратио Александар Савић доктор историјских наука, који је говорио о раду Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", али и великом доприносу Снежане Ђенић, на развој културе, како у самој Чајетини, тако и у читавом округу.

Изложбу је отворила Снежана Ђенић, осврнувши се најпре на животни пут Рујанског старешине Јована Мићића, као и на његов изузетан значај за историју нашег краја:

"Јован Мићић је рођен у златиборском селу Мачкату 1785. године, где се са многобројном породичном задругом, из кршевите Пиве, доселио његов отац Гаврило, кога су Турци, вероватно због честог напуштања огњишта, назвали Гариб.

Бројна патријархална задруга Мићића није могла мирно да живи у Мачкату, надомак Ужица. Турци често пролазе ка Златибору, појављују се у Мачкату, одводе виђене људе у ропство, убијају, глобе, плене стоку, због чега је после извесног времена породица поново морала да бежи код својих рођака у Горњу Морачу. Пред Први српски устанак браћа се враћају на Златибор и насељавају у село Рожанство, где на једном благом нагибу

изнад реке Приштавице дижу велику породичну кућу и све друге потребне зграде. Њихова кућа је била чувена и цењена као богата и угледна, а Гаврило је, као најстарији брат, био старешина задруге. Међутим, он ни ту неће бити дуго већ се са синовима сели у Мушвете, где остаје са Јоксимом, док остали прелазе у заселак Шиповик. Гаврило је учествовао у Првом устанку као организатор и борац, а сахрањен је у Мушветама код некадашње цркве брвнаре.

Гаврилов најстарији син Јован био је немирног духа, импулсиван и непредвидив. Одрастао је у близини сивих зидина утврђеног турског града, на готово неприступачној каменој литици изнад Ђетиње. Његово детињство обележиће турска сила и драма његовог народа згрченог у својој невољи. Имао је ту злу срећу да пролази оним истим путевима, стрмим и врлетним, куда су пролазили хајдуци, уходе, пребези, гласоноше, којима су Турци често проводили робље чији су крици и немоћни плач одјекивали у његовој свести као позив. Наслућујући да је одабран за велика дела и тешка времена, у њему се лагано угнездила јасна представа о освајању слободе и непрекинута потреба да се зауставе безмилосна унижења народа, која остављају најдубље ожиљке. То ће бити онај темељ у који ће он даље слагати своје вештине и стечена искуства обликујући своју маркантну личност достојну сваког поштовања..."

Изложба ће бити отворена за посетиоце Галерије у Пожеги до 1. априла 2019. године.

Опширније о Уједињене боје Диванхане

У петак 1. марта, имали смо част да угостимо људе из Удружења за науку, културу и уметност Бошњака „ Диванхана“. Гостовали су са путујућом изложбом слика насталих на ликовној колонији на Сопотници.

Група аутора са територије Прибоја, Нове Вароши, Ужица, Чајетине и бројних других градова, у септембру, прошле године, стварала је изложена дела. Кроз уметност, ови људи успели су да уједине различитост култура, талената, љубави, чежње и оног исконског, заједничког за шта су сви везани, а то је природа. Иако је тема колоније на Сопотници била слободна, већина аутора управо се одлучила да мотив који ће доминирати на сликама буде управо природа. Како они сами наводе, окружење у коме су стварали одисало је слободом и пространством, прелепим пејзажима прекривеним јутарњом маглом изнад које се препилићу плави небески тонови са златним нитима Сунчеве светлости. Веома веродостојно на сликама су и дочарани поменути пејзажи.

Отварању изложбе присуствовали су неки од аутора, међу којима су: Андријана Андријашевић, наша суграђанка, Ана Лазић и Сеад Мемовић, док су међу њима били и Сара Обрадовић, директорка колоније, али и Меша Брничанин, оснивач удружења. Господин Меша званично је отворио изложбу, при чему је изразио велико задовољство јер и даље постоје људи који чувају и негују уметност и културу.

Изложба ће бити отворена за посетиоце две недеље, а након тога путује у Горњи Милановац.

Опширније о Монографија Краљу

У среду, 27. фебруара, имали смо прилику да угостимо Аниту Панић, ауторку Монографије о прослављеном српском глумцу Петру Краљу, коју је објавила издавачка кућа из Београда - Службени гласник.

Анита Панић каријеру је започела на Радио Београду као аутор емисија из културе , писала је кратке приче и сценарија за радијски програм. Од 1989. на Телевизији Београд као телевизијски уредник и сценариста реализовала је преко стотину документарних емисија и филмова, за које је награђивана на међународним фестивалима. Између осталих,реализовала је тв серијал ”Наличје велеграда”, 25 получасовних епизода, као сценариста и редитељ, серијал ’’Скадралија,дух боемије који ишчезава’’ осам епизода у Играно-документарној форми, у оквиру Документарне редакције Телевизије Београд. Писала је фељтоне за дневне новине, десетине текстова за часописе, филмска сценарија.Аутор је неколико драмских текстова. Комад под називом ’’Последња песма’’ о великом српском песнику Јовану Дучићу, премијерно је изведен претпрошле године,када је обележено седам деценија од смрти овог великог песника.

Ова необична књига је сачињена од претнест поглавља и свако поглавље почиње са цитатом овог великог глумца који је промишљао на различите теме о животу, глуми, породици, пријатељима.Тако, свако поглавље отвара одређену тему,у оквиру које многи учесници ове Монографије говоре о Петру Краљу као глумцу и као човеку који је, упркос јавном послу који је обављао глумећи стотине ликова у позоришним комадима,приватно био врло стидљив и скроман човек.

Монографију ‘’КРАЉ’’ чини низ узбудљивих прича не само његових колега, глумаца,редитеља, писаца, већ и породице,ћерке Милице,познате позоришне редитељке, супруге, Соње,некадашње балерине и кореографа Народног позоришта, најбоље другарице из детињства ,студената које је учио о глуми и животу, пријатеља са којима је играо тенис и кошарку,обућара из краја, газда кафаница у које је свакодневно одлазио.Ова луксузна књига садржи око 300 фотографија,многе од њих нису никада објављиване у јавности.

У Монографији свако поглавље носи, пре свега необичне називе, а потом започиње цитатима што представља заиста необичну форму у којој је писана ова књига.

На почетку промоције, ауторка је прочитала део уводног текста Монографије Караљ, а затим кроз разговор који је водила Љиљана Ракић, библиотекар, публика се упознала са идејама и мотивима који су Аниту навели да пише о овом великом глумцу, али и човеку, како она сама истиче.

Публика је имала прилику да види и кратак филм сачињен од фотографија из Монографије Краљ. Нисмо могли, а да се не присетимо како је Петар Краљ сјајно рецитовао поезију, нарочито стихове Лазе Костића и његове песме Санта Мариа Дела Салуте.

За крај, чули смо текст Петрове дугогодишње пријатељице, колегинице, на крају и куме, Светлане Бојковић, која је са пуно емоција учествовала у настајању ове књиге.

Опширније о Промоција збирке песама "Епитаф бесмртнима"

У четвртак 21. фебруара, на Међународни дан матерњег језика, у библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“ одржана је промоција књиге „Епитаф бесмртнима“ ауторке Тоње Жлебич.

Тоња Жлебич, млада песникиња и будућа докторка из Зрењанина, представила је публици у Чајетини своју прву збирку песама „Епитаф бесмртнима“. Ова књига драгоцени је прилог култури сећања на хероје Великог рата. Изашла је прошле, 2018. године, када је увелико по целом свету обележавана стогодишњица Великог рата, у коме је мала Краљевина Србија била на удару моћне Аустроугарске царевине.

Главни мотив у збирци песама је Први светски рат, осликан кроз портрете српских хероја али и савезника Србије из тих судбоносних година. Обузета осећајем захвалности и наклоњености према јунацима који су пре једног века жртвовали своје животе за отаџбину, настала је Тоњина прва збирка песама “Епитаф бесмртнима”. Млада песникиња посвећује песме великим јунацима: војводи Путнику, Мишићу, Бојовићу, Степановићу, затим највећој хероини у историји ратовања: Милунки Савић, али и савезнцима: Рудолфу Арчибалду Рајсу, Едварду Рајану...

Поред ауторке Тоње Жлебич, допринос овој промоцији дала је и завичајна песникиња Мирјана Ранковић Луковић, која је посебно истакла песнички сензибилитет песникиње, као и патриотизам којим одишу њени стихови.

Ово вече, улепшали су и ученици ОШ "Димитрије Туцовић", који су својом песмом пратили родољубиве стихове, које је говорила Мирјана Лопин Дризо.

Најпосле, у једном су се сви сложили: Тоња Жлебич, иако лекар у срцу, песник је у души и пред њом је блистава будућност родољубивог писца.

Опширније о Обавештење

Поштовани,

Из оправданих разлога, представа "СРЕЋНА НОВА - трагикомедија новог доба" у режији Александра Михаиловића, а у извођењу Дејана Цицмиловића и Александра Михаиловића, која је требало да буде одиграна у петак, 15. 02. 2019. (20:30 часова) у аперитв бару Чиготе, отказана је до даљњег.

Нови темин представе, благовремено ће бити најављен.

Опширније о Изложба графика Александра Девића

У уторак, 29. јануара, у сали Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", отворена је Изложба графика, аутора Александра Девића.

Изложбу је отворила Снежана Ђенић, директор Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", која је овом приликом истакла велико задовољство што смо угостили изузетног и несвакидашњег уметника као што је Александар Девић.

Александар Девић је рођен у Београду. Средњу Уметничку школу завршио је у Нишу, а Факултет примењене уметности у Београду 1978. године. На истом факултету магистрирао је 1998. године, на одсеку графике.

Радио је у средњој уметничкој школи Ђорђе Крстић, неколико година предавао је на Факултету ликовне уметности и био директор Галерије савремене уметности у Нишу. У овој установи сада ради као сарадник службе Интернет комуникација.

Учесник је и бројних колективних изложби у земљи и иностранству. Самостално је излагао у Србији и Грчкој.

Више стотина Девићевих графика и слика налази се у приватним колекцијама у Грчкој, Немачкој, Италији, Холандији, Данској, Француској и Америци.

Члан је Урдужења ликовних уметника Србије од 1986. године. Добитник је многих значајних награда, признања и похвала.

Аутор изложбе, такође је поздравио чајетинску публику, објашњавајући да је његово сликарство разнолико и да је то што виде у оквиру ове изложбе, представља само један сегмент његовог стваралаштва.

Можда, најбољи начин да се опише уметност Александра Девића, јесте у речима ликовног критичара Милета Тасића који каже да овај уметник на најбољи начин следи онај, тако оригиналан и незаобилазни „далијевски“ надреализам, нудећи нам и нешто ново.

Публика ће моћи да види изложбу у сали библиотеке до половине фебруара.