Догађање

У четвртак, 29. јануара 2015. у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", одржано је хумористичко - сатирично вече "Ја сам српски сатиричар 2015." Организатори ове вечери су били Специјална библиотека Чиготе, библиотека "Љубиша Р. Ђенић" и забавно - хумористичка редакција Радио Београда, а учествовали су Раде Јовановић, афористичар из Ужица и Владимир Путник, новинар и редитељ, аутор сатиричне представе "Зезамо кризу".

Сатира је један вид оштре критике која, служећи се уметничким средствима, изобличује мене и недостатке појединаца и читавог једног друштва. Она осуђује служећи се подсмехом или поругом, некад у блажој, некад у грубљој форми, личне или друштвене пороке, оно што је ниско, подло и штетно у једном друштву, и што је као појава постало типично у њему. У Србији је одувек имала плодно тле за развој тако да се и данас у овој земљи могу препознати  Домановићеве "вође" и Нушићеви "народни посланици". 

"У ситуацији у којој се данас налазимо један афоризам описује целу нашу судбину: Добар политичар не леже, не краде и не живи у Србији. Ко има среће да живи у таквој Србији, он је за сатиру рођен и такав ће умрети", рекао је афористичар, Раде Јовановић. О писању сатиричних текстова ма у којој то форми било и последицама таквих писања, Јовановић је додао да, иако је свима све "у брк" рекао, није се померио ни за милиметар као ни ситуација у друштву. Илустровано његовим афоризмом то изгледа овако: "Ако хоћете од два зла мање, дајте Србима да први бирају."

Новинар, Владимир Путник, је говорећи о Миловану Витезовићу као о једном од родоначелника српске сатире, истакао да је као млади писац, сведок историјских дешавања 1968. године, Витезовић оштро и огорчено својим сатиричним почецима критиковао друштво и власт и да је тако постао аутор неколико антологијских афоризама као што су: "Они који су нас довели довде, одвешће нас још даље" и "Кад Србину буде добро биће то крај историје."

 Путник је говорио и сатиричним радовима Растка Закића, који је због свог рада забрањиван, позиван на информативне разговоре, а поједине књиге су му и спаљене, затим  Александра Баљака, Радивоја Лала Бојчића, Душка Петровића, Александра Чотрића, Дејана Патаковића... 

фото: Драган Никић

У четвртак, 29. јануара 2015. године са почетком у 19 часова, у Малој сали Специјалне болнице "Чигота", одржаће се хумористичко - сатирично вече под називом "Ја сам српски сатиричар 2015.", а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", Специјалне библиотеке "Чигота" и хумористичке редакције Радио Београда.

Учествују: Раде Јовеновић - афористичар из Ужица, Владимир Путник - аутор сатиричне представе "Зезамо кризу". Ово хумористичко - сатирично вече биће употпуњено представљањем Београдског круга сатиричара и слушањем сатиричних сонгова Зорана Симјановића, а биће приказан и инсерт из представе "Хајд' у кабаре, бре!".

У уторак, 20. октобра 2014. године, 152 ученика првог разреда основних школа са подручја територије Општине Чајетина учлањени су у Библиотеку "Љубиша Р. Ђенић".

Ученицима су на једноставан и интересантан начин запослени у Библиотеци показали и објаснили како се понаша у библиотеци, како се позајмљују и враћају књиге, колики је књижни фонд, затим су им прочитали неколико занимљивих песама за децу, а неке од њих су заједно и отпевали.

Представници општине Чајетина су малишанима пожелели добродошлицу у свет књиге и читања и уручили слатке пакетиће и чланске карте.

 Поштовани читаоци,

Обавештавамо вас да се одлаже представљање Вукове задужбине и часописа Даница и Даница за младе за 2014. годину због изненедне смрти члана породице једног од учесника промоције.

О наредном термину ове промоције Библиотека ће вас накнадно обавестити.

У организацији бибиотеке Специјалне болнице "Чигота", Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Вукове задужбине из Београда, у четвртак, 16. октобра 2014. године са почетком у 19.00 часова, у Малој сали Специјалне болнице "Чигота" биће представљена Вукова задужбина и часописи "Даница" и "Даница за младе" за 2014. годину, а поводом обележавања

  * 200 године од објављивања у Бечу (1814) Мале простонародне славеносербске пјеснарице и Писменице сербскога језика, по говору простога народа написане, књига које су доказале вредност и значај језичке реформе Вука Стефановића Караџића и

* 150 година од смрти српског просветитеља, утемељивача српског књижевног језика и реформатора правописа, Вука Стефановића Караџића (1787 - 1864).

Учествују: др Миодраг Матицки, председник Вукове задужбине, проф. др Бошко сувајџић, председник Управног одбора, мр Љубомир Милутиновић, управник и Љиљана Симић, сарадник Вукове задужбине. 

Од 6. до 12. октобра ове године одржаће се Дечија недеља. У складу са релевантним међународним и националним документима и позитивним прописима, Дечија недеља посвећује посебну пажњу оснаживању породице и подстицању климе за остваривање права сваког детета да одраста у породичном окружењу.

Обележавање Дечије недеље има дугу традицију. Први пут код нас је одржана 1934. године, а од 1987. је, на предлог организације Пријатељи деце Србије, уведена Законом о друштвеној бризи о деци и одвија се сваке године у месецу октобру. Њен циљ је да укаже на стварни положај деце и младих у друштву, да скрене пажњу на дете као носиоца права да одраста у што бољим условима како у продици и локалној заједници, тако и у друштву у целини.

Током протеклих година Дечија недеља на само да није губила свој смисао и карактер, већј постала модел свестране сарадње државе, различитих цивилних и струковних организација и повезивања важних чинилаца који делују побољшавајући положај детета у Србији.

Ове године у реализацији Програма активности за време трајања Дечије недеље сви актери даће допринос остваривању права да одраста у породичном окружењу: биолошким, усвојитељским, старатељским и хранитељским породицама. Програм активности Дечије недеље чини низ активности на републичком и локалном нивоу, уз пуно учешће деце и малдих које ће се одвијати под слоганом: СВАКО ДЕТЕ СРЕЋНОГ ЛИЦА ЧУВА ЈЕДНА ПОРОДИЦА. 

Манифестација "Песничке ватре златиборске" биће одржана у четвртак, 18. септембра 2014. године на Шуматном брду код Спомен - обелиска стрељаним партизанским рањеницима на Краљевим Водама и Палисаду 1941. године.

На манифестацији ће учествовати око 30 писаца из 22 земље: Азербејџана, Белорусије, Бугарске, Велике Британије, Грчке, Ирана, Италије, Канаде, Македоније, Немачке, Пољске, Румуније, Русије, Словачке, Словеније, Турске, Француске, Хрватске, Чешке, Шведске, Републике Српске као и наше земље.

Ова манифестација ће се одржати уз логорску ватру на Шуматном брду, а песници из целог света обележиће 200 година од рођења великог руског песника Михаила Јурјевича Љермонтова.

Стихове Љермонтова говориће истакнути руски глумци, Николај Бурљајев, који је режирао и филм о великом песнику, Елена Николаевна Барзова, као и наши глумци  Љиљана Благојевић, Биљана Ђурић, Дивна Марић, Слободан Љубичић и Момчило Мурић. Вече ће обогатити оперски певачи Александар Стаматовић и Галина Перић, као и трубачи добитници "Златне трубе" Вечерњих новости.

У петак, 19. септембра 2014. писци ће посетити нашу Библиотеку где ће од 11 часова публика моћи да ужива у стиховима Љермонтова, затим следи митинг поезије у Музеју Старо Село у Сирогојну од 12 часова. Програм се истог дана наставља у хотелу Мона на Златибору од 18 часова.

Манифестација "Песничке ватре златиборске" је само део активности који прати овогодишњи 51. Београдски међународни сусрет књижевника.

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", Библиотека Специјалне болнице "Чигота" и ЈП Културно - спортски центар Чејетина, у петак 12. септембра 2014. године, у Сали Библиотеке у Чајетини, организују традиционално поетско вече посвећено златиборском завичајном песнику, Михаилу Ћуповићу, под називом Сећање на Ћупа. 

У првом делу програма je квиз "Шта знам о Ћупу" за ученике петог и шестог разреда основних школа који почиње у 17 часова.

У другом делу програма који почиње у 19 часова, песници Љубивоје Ршумовић, Добрица Ерић, Слободан Вучинић, потпредседник Фондације "Михаило Ћуповић" Драган Новаковић и глумац Жарко Божанић ће говорити о животу и делу песника Михаила Ћуповића.

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" у са радњи са Културно - спортским центром и Туристичком организацијом Златибор, а под покровитељством Општине Чајетина и Министарства за културу и информисање Републике Србије, организовала је седми по реду ЛЕТЊИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ.

Становници и гости Чајетине и Златибора су имали прилику да, у петак, 08. августа у Дому културе у Чајетини и у суботу, 09. августа на Краљевом тргу на Златибору, уживају у правој кабаретској атмосфери употпуњеној музиком дикси ансамбла Бид Бенд из Зрењанина.

Основ и оквир за све што се дешавало је наш специфични ерски хумор, онај особени шеретски смисао за сатиру и хумор по коме је ерски менталитет препознатљив.Када се описују психичке црте ерског варијетета, Ере се одликују особеним спојем "храбрости, духа и лукавства", а као посебно истакнута црта ерског менталитета истиче се духовна живост и склоност ка шалама. Смисао за хумор одаје карактер, темперамент и филозофију живота не само пјединца него и једног народа, тако да је ерски хумор "истинска друштвена и културна посебност становништва ужичког краја". Имајући у виду све ове карактеристике, библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је предложила ерски хумор за упис у Национални регистар нематеријалног култруног наслеђа и он је препознат као део културног идентитета српског народа.

Већ седам година за редом резултати истраживања ерског хумора се презентују управо кроз манифестацију "Летњи улични ерски кабаре" која из године у годину, на радост учесника и организатора, постаје све посећенија и садржајнија.

Као и претходних шест година и ове године, манифестација је почела дан пре главних дешавања. Улични свирачи и кловнови су шетали Чајетином и Златибором делећи флајере и позивнице и анимирајући мештане и туристе да дођу на Ерски кабаре да се намеју и лепо забаве.

Уз музику бид Бенда, подизањем заставе и извођењем кабаретске химне почео је програм. СЕДМИ ЛЕТЊИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ отворио је председник Скупштине општине Чајетина, господин Милоје Рајовић, који је том приликом истакао да му је "изузетно задовољство што се наше ерске мудрости презентују управо кроз ову манифестацију и да се нада да ће то Библиотека још дуго наставити да ради."

Овогодишњи Конкурс за најбољег афористичара имао је за тему "Југоносталгију", а испред жирија у саставу: Зоран Бограновић, Љиљана Ракић и Јелена Танасковић нашло се 1070 афоризама од 47 афористичара из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Хрватске и Црне Горе.

Прва награда - петодневни боравак за једну особу у одмаралишту "Дунав" на Златибору, припала је Слободану М. Стефановићу из Београда

Друга награда - продужени викенд за једну особу у Студентском одмаралишту на Златибору, припала је Абдурахману Халиловићу из Ријеке (Хрватска)

Трећа награда - викенд за једну особу у музеју "Старо село" у Сирогојну, припала је Василу Толевском из Скопља (Македонија)

Због специфичности теме, а у жељи да наградимо учеснике из свих република бивше СФРЈ ове године смо наградили и два учесника специјалним захвалницама и то: Дејана Тофчевића из Подгорице и Миладина Берића из Бањалуке.

Награђеним афористичарима награде је уручила историчарка и директорка Библиотеке, Снежана Ђенић.

Глумци Народног позоришта из Ужица Слободан Љубичић, Даница Љубичић, Тијана Караичић, Душан Радојичић и Бранислав Љубичић извели су представу "У два чина златиборска драма са мало вести и мало реклама" по тексту Зорана Богдановића.

Одлична посећеност, изузетан програм и организација, добро расположење и провод су обележили седми по реду Летњи улични ерски кабаре који немеће још веће амбиције организаторима и даје реалну наду у дуг и успешан живот ове, сада већ, традиционалне манифестације.

Манифестација ЛЕТЊИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ одржаће се, по седми пут, у петак, 08. августа 2014. године са почетком у 19 часова на платоу испред Библиотеке у Чајетини и у суботу, 09. августа 2014. године такође са почетком у 19 часова на Краљевом тргу на Златибору. 

Учествују: Бид Бенд из Зрењанина, глумци Народног позоришта из Ужица Слободан Љубичић, Даница Љубичић, Тијана Караичић, Душан Радојичић и Бранислав Љубичић извешће представу "У два чина златиборска драма са мало вести и мало реклама" по тексту Зорана Богдановића.