Догађање

                   У сали библиотеке 29. и 30. новембра обележен је један значајан јубилеј - 60 година стваралаштва и рада нашег најзначајнијег завичајног и српског песника Љубивоја Ршумовића. 

     Првог дана прославе у уводној речи и обраћајући се присутнима, библиотекар Љиљана Ракић је рекла:

     "Шта рећи о "чика Љуби Ршуму", како га деца зову, а да не знате? Песник, новинар, ТВ аутор, писац, уметник, ствара и ради, ево већ 60 година на задовољство свих нас. Његове песме, ТВ емисије, пуне су порука, животне истине, духовитих опаски... 

     Оно што се провлачи кроз његово животно стваралаштво јесте љубав, љубав према човеку, жени, оцу, мајци, деци, завичају, пријатељима.

     Директорка библиотеке Снежана Ђенић говорила је о Љубивоју Ршумовићу, његовом животу и раду, и истакла је да његов живот и рад заслужују велику пажњу јер су утицали на то да се на један нов начин бележи историја овог краја. 

      Велика љубав Љубивоја Ршумовића је фотографија. То је хоби и страст. Изложба фотографија " Људи које срећом срећем" чији је аутор Љубивоје Ршумовић обухвата 77 слика знаменитих личности које су прошле кроз његов живот, са којима се дружио. Кроз галерију ликова које је овековечио, Ршумовић је показао велико поштовање према свим овим људима.

     Говорећи о Библиотеци за ТВ Чајетина, Ршум је рекао: "Пујо је био један од оних који је мене упућивао којим путем да кренем даље. Кад сам дошао из Љубиша (наравно он је приметио да ја волим да читам) ја сам долазио у библиотеку да узимам књиге, а он је преко лета кад одем на распуст слао по људима, кад доћу на сточну пијацу, књиге које би требало да прочитам,  а  ја сам му  идућег петка по неком враћао. Тако је он мене обавезивао да читам... Непогрешиво је одабирао књиге које су на неки начин формирале моју личност."

     Изложбу је отворила мр Гордана Блум која је говорила о Љубивоју Ршумовићу нагласивши да је он велики пријатељ и да о својим пријатељима много брине, ништа га не  мрзи, када га повуче надахнуће песме одмах мора да забележи.

"И не само песме, већ је тако настала и ова изложба. Његов апарат је радио у незамисливим ситацијама. Зато су ове фотографије права уметничка дела."

     У организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Општине Чајетина друге вечери обележавања јубилеја одржано је "Вече хумора и сатире", где су се уз Љубивоја Ршумовића представили врхунски стручњаци у области смеха, духовитости и забаве. "Седморицу величанствених" поред Ршумовића, чинили су: Драгутин Минић Карло, председник Секције сатиричара удружења књижевника Србије; Витомир Теофиловић, приређивач антологије Пола века српског афоризма; Душан Пуача, сатиричар; Бојан Љубеновић, Аутор рубрике Трн и уредник рубрике хумора у "Новостима"; Владимир Ћалић, афористичар и Александар Чотрић, уредник " Књижевних новина" и секретар Секције сатиричара Удружења књижевника Србије. 

          Посетиоцима библиотеке сви они пружили су једно незаборавно вече пуно смеха. Александар Чотрић је рекао: "Хвала Вам за предивно вече са Ршумом, коју сте организовали под сводом најлепше Библиотеке у Србији." Из Чотрићевог текста "Што на уму, то о Ршуму", уредник овог текста издваја: "Ршумови бркови вире из детињства сваког од нас. За одрастање, образовање и васпитање сваког детета у Србији највише су заслужни мајка, отац- и Ршум!.... Ршум ствара шездесет година и као да је тек почео. Овај дечачић од седамдесет и нешто година својим је духом вршњак и другар деце. Он је, ваљда, једини песник који има више књига него година живота и више написаних песама него проживљених дана. Објавио је 92 књиге и више од 15 хиљада песама. За њега се може рећи да му је "Живот песма", јер је у овом животном добу, захваљујући неисцрпном "изненађењу душе", свакога дана напише барем једну песму- и тако улепша тај дан- и себи и безбројним читаоцима."

У организацији Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и Општине Чајетина обележава се 60 година стваралаштва Љубивоја Ршумовића. У среду 29. новембра биће отворена изложба фотографија "Људи које срећом срећем", а у четвртак 30. новембра је Вече хумора и сатире.

Сала Библиотеке у 19⁰⁰ часова

     Поводом прославе сто година од Октобарске револуције у уторак, 31. октобра у сали Библиотеке је одржано предавање "Стогодишња Октобарске револуције. Предавач је био Мирослав Јанковић, професор руског језика и књижевности у Угоститељско-туристичкој школи у Чајетини. Предавање је било пропраћено документима и фотографијама из овог периода који су историју Русије, а самим тим и целокупну историју потпуно променили.

     Октобарска револуција, службено Велика октобарска социјалистичка револуција, позната и као Болјшевичка револуција или Новембарска револуција је била друга фаза Руске револуције 1917 ( прва фаза револуције је била Фебруарска). Револуцију су предводили Владимир Лењин и бољшевици заједно са мањшевицима, социјалистима, анархистима... То је била прва марксистичко-комунистичка револуција у историји.  

     Из предавања професора Јанковића могло се сазнати да су се главне револуционарне активности одвијале у Петрограду, тадашњој престоници Русије, под вођством Троцког, Јофа и Константина Јуренева, Јана Анвелта, Владимира Илича Лењина... Низ догађаја, личности, издаја и убиство царске породице Романов, нарастајуће незадовољство радника и војника као и Корнивољева афера су у Русији, а касније и широм света, промениле слику историје, а самим тим и начину живота и рада људи. Поделивши свет на Исток и Запад, истакле су се две силе комунистичка, тј, социјалистича Црвена Русија-СССР и капиталистичка Америка које су водиле Хладни рат. 

     И данас у Русији, после 100 година, слави се и прославља Октобарска или Црвена револуција. За неке Русе је то победа радника, за друге само тужно подсећање на догађаје који су одвели Русију да исписује нову страницу историје. Прихватљива или не, Октобарска револуција је оставила печат.

      Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је 22. септембра постала богатија за 111 читалаца. То су ђаци првог разреда са територије општине Чајетина из три матичне школе: "Димитрије Туцовић" Чајетина, "Саво Јовановић Сирогојно" Сирогојно и "Миливоје Боровић" Мачкат. 

     Ове године програм за најмлађе ђаке је био нешто другачији, тако да су деца имала велико задовољство да се друже са врсним и значајним писцима за децу, Љубивојем Ршумовићем и Владимиром Андрићем. У сарадњи са Општином Чајетина, Библиотека се и на овај начин ангажује да што већи број деце заволи дружење са књигом и промовише образовање и културу.

     Испред општине Чајетина "вредним почетницима ђацима" бесплатне чланске карте и књигу "Ма шта ми рече" потписану од самог аутора Љубивоја Ршумовића, додељивали су Љубивоје Ршумовић, "чика који је написао пећину строгу", и заменик председника општине Арсен Ђурић. 

     Дружење са децом започео је Владимир Андрић, аутор сонгова из серијала "Приче из Непричаве", редитељ серије "Дај ми крила један круг", уредник и аутор серије "Лаку ноћ, децо" и серијала "Пустолов".

     Љубивоја Ршумовића из "нашег Љубиша" није било потребно посебно представљати, јер ко не зна "Пећину строгу", "Вуче, вуче, бубо лења", "Ала је леп овај свет", "Десет љутих гусара",  "Ау, што је школа згодна"..., па не можемо их све набројати. Неке певамо, неке рецитујемо, али све их знамо и волимо. 

     Љиљана Ракић, заменик директора Библиотеке, пожелела је ђацима добродошлицу и истакла је како ће се и она за сва времена сећати своје школе, својих омиљених писаца, а да јој је изузетна част то што је са њима и "чика Љубом" и "чика Владом", овог дана прошла "пустоловину" кроз разне "фазоне и форе."

     На Илиндан, 2. августа 2017. године на Краљевом тргу на Златибору, у организацији Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине, концерт је одржала група "Олд френдс" из Ужица. На овај начин и библиотека је обогатила туристичку понуду на Златибору. Групу чине: Жељко Димитријевић - акустична и електрична гитара, Миодраг Дикић Буцо - акустична и бас гитара и усна хармоника и Драган Цицварић - перкусије. 

    Сви присутни на тргу могли су уживати у разноврсном репертоару овог ужичког бенда који свирају акустичну музику различитих жанрова: рок, блуз, поп, џез, фламенко... Посебно задовољство је то што су нас чланови групе прошетали кроз Италију, Шпанију, Француску, Америку, Енглеску...тако да су звуци гитаре допирали до публике, нежно, страсно, аутентично и овај концерт се са правом може описати као Музичко путовање око света.

Летњи улични ерски кабаре као дводневна манифестација прославља 10. рођендан и као таква препозната је као истинска и културна посебност људи Златиборске регије. Значај ерског хумора као културног идентитета српског народа, препознат је и од стране Националног комитета за нематеријално културно благо Србије, тако да је 18. јуна 2012, године уписан у Листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Све ово дешава се захваљујући труду и раду запослених у библиотеци "Љубиша Р. Ђенић".

На конкурсу за најбоље афоризме у 2017. години у оквиру манифестације "Летњи улични ерски кабаре" учествовао је велики број квалитетних афористичара из Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске. Жири у саставу: Љиљана Ракић - председник жирија, Зоран Богдановић и Мирјана Лопин Дризо донео је следећу одлуку:

Прва награда: петодневни боравак за две особе у конацима Музеја на отвореном "Старо село" Сирогојно освојио је Живко Вујић из Бања Луке.

     Видовдан је дан када Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" слави свој дан. И ове године уз свечану академију и изложбу слика Обрада Јовановића "40 година рада, ретроспектива", запослени у библиотеци, уз велики број званица, пријатеља, читалаца и сарадника обележили су свој дан.

     "Библиотеке јесу својеврсне ризнице које чувају знање стварано кроз векове. Оне су укупно људско памћење, неми сведоци нашег трајања, моћне одреднице сваке националне културе. Потхрањујући у својој тишини и тами, благо непроцењиве вредности, оне уистину јесу најсветлија места једног народа", рекла је, уз добродошлицу, директорка Библиотеке, Снежана Ђенић. 

     Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је и ове године успешно обављала своју делатност. Пратећи савремене тенденције у библиотекарству, библиотека је део великог пројекта " Виртуелне библиотеке Србије" и прва библиотека у Златиборском округу, и једна од само 16 библиотека у Србији која је активирала савремену COBISS позајмицу. 

    Библиотека је, поред тога, што је место окупљања љубитеља књиге, стваралаца, књижевника, уметника, учесника концерата, семинара и других едукативних програма, носилац културних дешавања и програмских активности не само у општини Чајетина већ и Златиборског округа. Неке од њих су постале чувене у Србији, али и ван њених граница. Једна од таквих манифестација је Летњи улични ерски кабаре, који представља истинску и културну посебност људи Златиборске регије. Настављена је и организација изложби Снежане Ђенић широм Србије, али и у иностранству, нпр. Италији,  на којима се презентују знамените историјске личности и културна баштина Златиборског краја. Библиотека је била успешна и у оквиру издавачке делатности, па је током 2016. године издала чак 5 књига. 

     Из године у годину Библиотека има све већи број посетилаца, али и сарадника који својим знањем и трудом помажу да установа ради квалитетније и боље. Ове године захвалнице су добили : песник Љубивоје Ршумовић, Туристичка организација Златибор, Марија Јеремић, Владимир Маријановић, и као читалац године Јелена Марић. 

     Љубивоје Ршумовић је, у име награђених, одрецитовао своју песму "Бели пакети", песму која је посвећена оцу и сину, завичају, традицији и српској нацији. 

     Историчар уметности, Катарина Доганџић Мићуновић, отварајући изложбу "40 година рада, ретроспектива, Обрада Б. Јовановића" истакла је да је професор Обрад богат човек јер иза себе је оставио велики број радова за дивљење, велики број ученика којима је пренео и улио знање, утицао на њихов таленат и рад. Али оно што је највеће богатсатво је то што Обрад Јовановић и даље ствара, ради и инспирише.

     " Ја сам сликао, а са друге стране, чини ми се, да нисам ухватио ни део онога што сам желео да насликам. Та тежња да се унутрашња борба заврши, да човек превазиђе сам себе у односу на неке лењости и искушења друге природе је, у ствари, сама креативност."

     Изложба обухвата двадесетак слика великог формата на којима се види да је главна преокупација Јовановића српски фолклор и дух времена и људи у рурарним срединама. Поред трога, изложено је 65 цртежа на којима су истакнуте личности и савременици Обрада Јовановића.

     У програму је учествовао и хор Златиборска вила из Ужица који су отпевали пар староградских песама и руских романси.

"Неко ко уме да окрилати камен

заслужује и да лети,

да се по њему пут и траг назива"

                                                                              Слободан Ристовић                                                         

     Заједничка жеља представника две пријатељске општине: Кнића и Чајетине су чудесним путем спојени дивним намерама добрих људи и суђених путева, а заједничка спона је био Владимир Митровић и сећање на овог дивног човека и уметника. Људи добрих намера организовали су изложбу фотографија посвећену Владу Митровићу.

     На годишњицу смрти, 20. јуна 2017, у сали библиотеке, минутом ћутања, породица и пријатељи изразили су дубоко поштовање за све оно што је Владе као уметник, човек са великим срцем и душом, урадио у животу. 

     Милић Миловић из Кнића испричао је колико је био задивљен Владовим скултурама, сликама, колонијом у Трнави, а највише оним какав је човек био Владе, истрајан, искрен, непобедивог духа a Книћани су га волели и ценили. Са таквим осећањима су Драган Вујовић и Марија Сретеновић из Кнића који су и иницирали да се изложбом фотографија обележи годишњица смрти Влада Митровића. 

     Академски сликар Обрад Јовановић говорио је о Владу Митровићу, његовом бескрајном таленту и трудољубивости, о томе колико је уметник из Трнаве био познат и ван граница Србије.

      "Уметност нема границе, уметност остаје да се сећа и памти, уметност је у бити сваког бића, дубоко у нама самима. Она је на сваки начин отелотворење, суштина нашег националног, традиција срца, свега онога што волимо и јесмо. Такав је био и Владе, уметник познат и ван граница наше земље. Излагао је у Токију, Скопљу, Прагу, а представљао је себе и у каталозима он је уметник из Трнаве".

    Жарко Божанић је истакао колико је била важна Колонија у Трнави чији је Владе био домаћин, и не само Владе већ и његова породица. Велики број уметника, сликара, писаца, песника је посетио, кроз 20 година трајања, ову уметничку Колонију у Трнави. Сви они који су седели за његовим столом осетили су топлину и гостољубивост његовог дома.

     Са Владом су сарађивали и новинари и сниматељи ТВ Чајетина. Забележени су разгововори како са домаћинима, тако и са многобројним гостима из земље и света. Приказан је и филм "Соко са Кршања" аутора Мирослава Весовића. У филму Владе говори о својим импресијама каменом, о трагањима, летовима, птицама, раду и животу.

    Поруку је послала и песникиња Љиљана Браловић:" Владо је волео птице, и сам је био птица што најсетније песме пева...Треба ли рећи нешто о њему и његовим делима која као да нису људском руком стварана већ да су по божијој промисли настала и нама послата да украсе свет. Док у њима уживамо и Владо је са нама."

     Обратио се и Драган Вујовић који је врло емотивно говорио о Владу, сећајући се њихових сусрета у Книћу и Трнави и захвалио се свима који су учествовали и омогућили да се 20. јуна окупимо и евоцирамо успомене на овог дивног човека који је оставио надахнућа иза себе и који је попут његових камених птица, стамен и свевремен. И Мирјана Ранковић Луковић прочитала је своје песме и приче које су посвећене Владу.

     "Слово

      ...И све птице су одједном пале!

      ...Као да им је неко уклео лет. Као да су им воском премазана крила.ч Као да су усред лета, заборавиле потребан покрет којима потискују ваздух горе и доле, напред и назад, да би могле да језде чаробним простором који они, одоздо, зову небо. Као да су, клетвом посечене, погубиле срећну мисао која их држи изнад... па су пале. Све одједном су се суновратиле камене птице Владимира Митровића!...

      ...И кад се творац праху вратио, и нњихова мисао се завршила, сетиле су се да су камен, од камена постале, у камен да се врате. Амин..."

     Са сузама у очима, дирнута оним што је осетила ово вече, обратила се и ћерка Владимира Митровића, захваливши се, у име породице, свима који су то вече изразили поштовање и који се сећају Владимира Митровића.

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа" који се одржава у Чајетини и на Златибору, 4. и 5. августа 2017. године, организује КОНКУРС ЗА НАЈБОЉЕГ АФОРИСТИЧАРА

Ове године тема је: "ПОРЕД БРИГА РАЗБИБРИГА"

Награде се додељују за допринос популаризацији хумора и неговању ерског духа. Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела на Златибору и то:

- прва награда: пет дана
- друга награда: продужен викенд
- трећа награда: викенд