Приче о Чајетинцима
Чајетина, 27 мај, 2012. године. Говори Мира Раковић
*Листа Весо календар. Одједном исцепа март и баци у канту. Питају га:„Што то Весо баци?‟ А он одговори:„Ј... месец који ни једну славу ни приславу нема!‟
*Чумић Драгутин - Чума. Правник. Бивши судија за прекршаје у Чајетини. Када је полагао пријемни испит за упис на Правни факултет имао за тему да прича о Вуку Стефановићу Караџићу. Рекао је само две, три реченице. На питање професора:„Само толико?‟ Он одговори:„Ја о њему толико, а он о мени ни оволико не зна.‟
*Весо је добио дете са својом женом и треба да купе креветац и гледају а он каже: „ Што ће нам оволики креветац, када дете може да стане у једну фијоку“
*Једном приликом дете им је током ноћи пало са кревета. Ујутру Весова жена каже: „ Како је пало? Како нисмо чули?“ А Весо каже: „ Ставићемо га вечерас на регал, па ћемо чути!“
*По нашем обичају за свадбе се дуже спрема и припремају печење и сва јела, али Весо би једном приликом изјавио: „ Каке свадбе, људи! Саране су бог! Једино тамо је све тазе и на време!“
* Такође, по нашем обичају, кад човек умре ставља му се новац, да му се нађе на оном свету.Када је Весу умро таст, сва његова ближа фамилија спушта новац. Весо каже: „ Знате, људи, ја ћу узети ове паре, а теби тасте, ево овај чек, па тамо потроши!“