Отворена изложба у част Божа Ковачевића

Изложба слика, фотографија и рукотворина “Са Божом од београдског видиковца до Златибора”, на којој су представљена дела уметника, чланова Удружења Ужичана у Београду, отворена је 29. априла у галерији Културног центра Златибор. Повод је десетогодишњица смрти најпознатијег златиборског сликара Божидара Божа Ковачевића.

Изложба фотографија "Књига, јесен и ја на Златибору"

Фото Конкурс "Књига, јесен и ја на Златибору" је затворен 20.12.2020. Пријавило се 38 учесника из 12 различитих насеља и градова (Чајетина, Златибор, Сирогојно, Крива Река, Мачкат, Земун Поље, Чачак, Ужице, Рашка, Смедеревска Паланка, Прибој, Москва). Сви учесници су се потрудили да својим маштовитим ангажовањем обележе ову необичну јесен, коју ће свет памтити по пандемији корона вируса. Поред индивидуалних пријава, на Конкурсу су учествовали и О.Ш. "Димитрије Туцовић" из Чајетине и са Златибора и О.Ш.

Отворена изложба слика из фонда библиотеке "Љубиша Р. Ђенић"

Јуче је, 17.11.2020. године, у галерији Културног центра на Златибору, отворена изложба слика из уметничке збирке библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", из Чајетине. Изложба је отворена без присуства публике, али ће сви заинтересовани моћи да је посете, до краја новембра, у термину између 10 и 17 часова, у групама до 5 особа и уз обавезно ношење маски.
 
Циљ ове изложбе је да се љубитељима ове врсте стваралаштва, прикаже део збирке коју чајетинска библиотека поседује, као репрезентативан пример квалитета и богатства ликовног опуса врсних стваралаца, којима се библиотека поноси. 

Изложба "Рујански старешина Јован Мићић"

У среду, 4. марта, 2020. године, у Галерији Kултурног центра на Златибору, отворена је изложба „Рујански старешина Јован Мићић, од хајдука до сердара, од сердара до заточеника Гургусовачке куле“,  чији је аутор Снежана Ђенић, директор Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“, историчар и виши кустос.  Посетиоци ће до 1. априла имати прилику да се подсете или да науче најбитње детаље везане за ову историјску личност, која је одиграла веома важну улогу у једном историјском тренутку у Србији.

Изложбом "Армијски ђенерал Крста Смиљанић" отворени "Дани Колубарске битке" у Лазаревцу

 

Новембарски и децембарски дани 1914. године били су поприште Колубарске битке, док данас, како то доликује нису заборављени. Наиме, 105 година касније у лазаревачкој библиотеци „Димитрије Туцовић“ обележавају се дани Колубарске битке.

Тим поводом и на велико задовољатво свих, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ гостовала је у Лазаревцу.  Синоћ, 2. децембра, са почетком у 19 часова, изложбом „Армијски ђенерал Крста Смиљанић“ ауторке Снежане Ђенић, отворена је манифестација „Дани Колубарске битке“.

Изложба - Арт квадрат

      У четвртак, 28. марта, у сали Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", отворена је Међународна путујућа изложба Арт квадрата.

 
      Више пута до сада имали смо прилику да угостимо и представимо радове великог броја уметника успешно окупљених под окриљем некадашњег Малог формата, садашњег  Арт квадрата. Свака досадашња поставка била је изузетно прихваћена код публике, која се радо одазивала сваки пут да, путем гласања, изабере победника међу великим бројем изложених радова.
      Међународна путујућа изложба Арт квадрат и ове године, традиционално, наставља свој пут по градовима Србије. Ово је тринаеста година за редом да, захваљујући њима, можемо да се упознамо нова имена из света  уметности.
      И овога пута,  приликом избора аутора је одлучивао жири састављен од еминентних стручњака, из Србије и иностранства. 
 
       
      Изложбу је отворио господин Дарко Чонкић, директор Арт центрa из Новог Сада, који је присутне упознао са причом о  ауторима, разноврсношћу коришћених  техника, али и самој организацији.
      Публика која није имала прилику да присуствује отварању, имаће прилику да види изложбу, али и гласа за свог фаворита међу 39 изложених слика, у наредних петнаест дана.
 

Рујански старешина Јован Мићић у Пожеги

       Изложба РУЈАНСКИ СТАРЕШИНА ЈОВАН МИЋИЋ, отворена је синоћ у Градској галерији Пожега.

       У присуству публике из Пожеге, али и околине, синоћ, са почетком у 19 часова, отворена је изложба ауторке Снежане Ђенић, историчарке и директорке библиотеке у Чајетни. Ово је трећи пут да једна од изложби поменуте ауторке гостује у галерији Спортско - културног центра у Пожеги. 

       Присутнима се најпре обратио Александар Савић доктор историјских наука, који је говорио о раду Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", али и великом доприносу Снежане Ђенић, на развој културе, како у самој Чајетини, тако и у читавом округу. 

       Изложбу је отворила Снежана Ђенић, осврнувши се најпре на животни пут Рујанског старешине Јована Мићића, као и на његов изузетан значај за историју нашег краја:

       "Јован Мићић је рођен у златиборском селу Мачкату 1785. године, где се са многобројном породичном задругом, из кршевите Пиве, доселио његов отац Гаврило, кога су Турци, вероватно због честог напуштања огњишта, назвали Гариб. 

       Бројна патријархална задруга Мићића није могла мирно да живи у Мачкату, надомак Ужица. Турци често пролазе ка Златибору, појављују се у Мачкату, одводе виђене људе у ропство, убијају, глобе, плене стоку, због чега је после извесног времена породица поново морала да бежи код својих рођака у Горњу Морачу. Пред Први српски устанак браћа се враћају на Златибор и насељавају у село Рожанство, где на једном благом нагибу
изнад реке Приштавице дижу велику породичну кућу и све друге потребне зграде. Њихова кућа је била чувена и цењена као богата и угледна, а Гаврило је, као најстарији брат, био старешина задруге. Међутим, он ни ту неће бити дуго већ се са синовима сели у Мушвете, где остаје са Јоксимом, док остали прелазе у заселак Шиповик. Гаврило је учествовао у Првом устанку као организатор и борац, а сахрањен је у Мушветама код некадашње цркве брвнаре.
       Гаврилов најстарији син Јован био је немирног духа, импулсиван и непредвидив. Одрастао је у близини сивих зидина утврђеног турског града, на готово неприступачној каменој литици изнад Ђетиње. Његово детињство обележиће турска сила и драма његовог народа згрченог у својој невољи. Имао је ту злу срећу да пролази оним истим путевима, стрмим и врлетним, куда су пролазили хајдуци, уходе, пребези, гласоноше, којима су Турци често проводили робље чији су крици и немоћни плач одјекивали у његовој свести као позив. Наслућујући да је одабран за велика дела и тешка времена, у њему се лагано угнездила јасна представа о освајању слободе и непрекинута потреба да се зауставе безмилосна унижења народа, која остављају најдубље ожиљке. То ће бити онај темељ у који ће он даље слагати своје вештине и стечена искуства обликујући своју маркантну личност достојну сваког поштовања..."
           
 
       Изложба ће бити отворена за посетиоце Галерије у Пожеги до 1. априла 2019. године.

Уједињене боје Диванхане

        У петак 1. марта, имали смо част да угостимо људе из Удружења за науку, културу и уметност Бошњака „ Диванхана“. Гостовали су са путујућом изложбом слика насталих на ликовној колонији на Сопотници.

          
 
Група аутора са територије Прибоја, Нове Вароши, Ужица, Чајетине и бројних других градова, у септембру, прошле године, стварала је изложена дела. Кроз уметност, ови људи успели су да уједине различитост култура, талената, љубави, чежње и оног исконског, заједничког за шта су сви везани, а то је природа. Иако је тема колоније на Сопотници била слободна, већина аутора управо се одлучила да мотив који ће доминирати на сликама буде управо природа. Како они сами наводе, окружење у коме су стварали одисало је слободом и пространством, прелепим пејзажима прекривеним јутарњом маглом изнад које се препилићу плави небески тонови са златним нитима Сунчеве светлости. Веома веродостојно на сликама су и дочарани поменути пејзажи.
 
 
Отварању изложбе присуствовали су неки од аутора, међу којима су: Андријана Андријашевић, наша суграђанка, Ана Лазић и Сеад Мемовић, док су међу њима били и Сара Обрадовић, директорка колоније, али и Меша Брничанин, оснивач удружења. Господин Меша званично је отворио изложбу, при чему је изразио велико задовољство јер и даље постоје људи који чувају и негују уметност и културу.
 
     
 
Изложба ће бити отворена за посетиоце две недеље, а након тога путује у Горњи Милановац.
 

Изложба графика Александра Девића

       У уторак, 29. јануара, у сали Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", отворена је Изложба графика, аутора Александра Девића. 

 
       Изложбу је отворила Снежана Ђенић, директор Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", која је овом приликом истакла велико задовољство што смо угостили изузетног и несвакидашњег уметника као што је Александар Девић.
 
       Александар Девић је рођен у Београду. Средњу Уметничку школу завршио је у Нишу, а Факултет примењене уметности у Београду 1978. године. На истом факултету магистрирао је 1998. године, на одсеку графике.
       Радио је у средњој уметничкој школи Ђорђе Крстић, неколико година предавао је на Факултету ликовне уметности и био директор Галерије савремене  уметности у Нишу. У овој установи сада ради као сарадник службе Интернет комуникација.
      Учесник је и бројних колективних изложби у земљи и иностранству. Самостално је излагао у Србији и Грчкој.
      Више стотина Девићевих графика и слика налази се у приватним колекцијама у Грчкој, Немачкој, Италији, Холандији, Данској, Француској и Америци.
       Члан је Урдужења ликовних уметника Србије од 1986. године.  Добитник је  многих значајних награда, признања и похвала.
 
       
 
       Аутор изложбе, такође је поздравио чајетинску публику, објашњавајући да је његово сликарство разнолико и да је то што виде у оквиру ове изложбе, представља само један сегмент његовог стваралаштва. 
       Можда, најбољи начин да се опише уметност Александра Девића, јесте у речима ликовног критичара Милета Тасића који каже да овај уметник на најбољи начин следи онај, тако оригиналан и незаобилазни „далијевски“ надреализам, нудећи нам и нешто ново. 
 
 
       Публика ће моћи да види изложбу у сали библиотеке до половине фебруара.
 

Изложба акварела "Водена светлост" Душана Старчевића у библиотеци

     

Гости библиотеке 10. маја били су Душан Старчевић са ауторском изложбом"Водена светлост" и Катарина Доганџић Мићуновић, историчар уметности, која је отворила изложбу. 

     Душан Старчевић рођен је 1950. године у Ужицу. Дипломирао је 1984. године на Академији уметности у Новом Саду, одсек сликарство. Члан је Удружења ликовних уметника Србије. Излагао је на више групних и самосталних изложби. Добитник је многих награда и признања. 

     Као организатор ове изложбе, зажелевши добродошлицу, директорка библиотеке, Снежана Ђенић, је између осталог рекла:

      "Притиснути и помало збуњени не увек јасним кретањима у уметности вечерас имамо прилику да у радовима овог сликара великог дара и однегованог уметничког става, пронађемо оно исходиште које нам омогућава препознавање истинских вредности на пољу ликовне уметности". 

     Отварајући изложбу Катарина Доганџић Мићуновић истиче:

     "Пре побуђујућа но узнемирујућа енергија ових слика, представљена је у театарском оквиру - као у позоришту, из гледалишта чамца(перспектива са површине воде) посматра се симетрична сцена(поглед са средишта кањона) на којој се одвија драма природе. Стрме вертикале су зацепљене светлом - јасним белим, или магловитим, пригушеним, недкад љубичасто - плавом светлошћу пламене контуре, реским жутим и наранџасто - ружичастим одсевима, трагом одлутале муње. Обриси земље каткад су обојени влажним зеленим титрајем. Изложено је и неколико акварел форми готово потпуно расточених у снажном снопу светла, попут разливеног трага воде. Свака слика Старчевићевог импресионизма је чин у драматургији природе, варирање топлине светлости и влаге у различитим добима дана и године.

      Окомите стене на Старчевићевим акварелима сусрећу се над водом. Некад се тај сусрет наслућује у дубини, или се масе преклапају затварајући хоризонт, у облику троугла усмереног ка доле - симбола женског принципа, велике мајке и чина стварања. У том троуганом сажимању форме очитава се снажна симболика стварања, кроз коју се наслућује еротична напетост човека - последњег бића у космогонијском низу. Ови акварели могу асоцирати и на актове, гигантске торзое персонификоване мајке - природе."

     Захваливши се свима, Душан Старчевић је рекао да је презадовољан амбијентом у коме су његови акварели изложени. Похвалио је и организацију и предусетљивост запослених у библиотеци и истакао да је презентације изложбе "Водена светлост" превазишла његова очекивања јер је Чајетина варош и Библиотека установа у којој се уметничка дела представљају онако како уметност то и заслужује.