Књижевно вече

Манифестација "Песничке ватре златиборске" одржана је на Златибору 18. и 19. септембра 2014. године као део активности који прати овогодишњи 51. Београдски међународни сусрет књижевника. Главни догађај ове манифестације било је литерарно - поетско вече посвећено 200-годишњици од рођења великог руског песника Михаила Јурјевича Љермонтова које је одржано на неуобичајеном месту, Шуматном брду, крај споменика стрељаним партизанима и рањеницима.

30 песника из преко 20 земаља света су златиборски вис за једно вече претворили у песнички Олимп. Прву златиборску песничку ватру запалио је Михаил Јурјевич Љермонтов, потомак великог песника и "глава" породице Љермотов који је при том изразио наду да је "ово рођење новог пројекта, новог фестивала који је још у колевци, али има велику будућност, јер се толико познатих песника из различитих земаља окупило у част великог Љермонтова". 

Председник Удружења књижевника Србије, Радомир Андрић, је рекао: "Рађа се поезија и то је добро. Златибор је сам по себи песмотворан. Ја сам својевремено приредио једну књигу "Златиборски песмоплети" и можда је она била идеја за ово, да се окупе песници који говоре различитим језицима, али су нам путеви исти као и циљ."

Другог дана манифестације песници су посетили Библиотеку и дружили се са ученицима основне и средње школе у Чајетини љубитељима поезије. Песници: Радомир Андрић, Љубивоје Ршумовић, Гжегож Латушански, Џејмс Сатерленд, Бенедикт Дирлих, Јевгеније Чекурин, Ранко Предојевић, Душан Петровић, Манојле Гавриловић, Новица Соврлић, Салим Бабуаоглу, Славомир Гвозденовић, Клеопатра Лимбери су рецитовали своје стихове и веома инспиративно говорили младим, будућим песницима о лепотама писане речи и преношењу емоција на папир који потом спаја све људе, не познаје границе, ни различите језике, већ само један, језик љубави према поезији.

Познати ТВ водитељ и новинар, који се показао и као изванредан романописац, Вања Булић, предсатвио је у суботу, 2. августа 2014. у Конгресној сали одмаралишта "Дунав" на Златибору и у понедељак, 4. августа 2014. у Сали Библиотеке у Чајетини, своје најновије дело "Досије Богородица".

Публици је дочарао још једну узбудљиву причу из наше историје, сличну његовим романима "Симеонов печат" и "Јованово завештање". Многи критичари ова три романа Вање Булића пореде са романима Дена Брауна јер су оба писца по теметици којом се баве веома блиски. И Браун и Булић пишу о хришћанским светињама. Пишу о тајнама које су вековима скриване.

Булић открива позадину појединих догађаја везаних за историју наше цркве и религије. На благонаклон начин и у складу са осећањима богобојажљивог човека популаризује хришћанску уметност и светиње. Оно што његовим романима, посебно "Досијеу Богородица", даје тон изразитог трилера јесу тајна друштва и њихова мистична деловања, која очигледно утичу на савремена дешавања у свету...

Обе књижевне вечери биле су одлично посећене, а присутни су након књижевних вечери, купујући најновије Булићеве књиге, тражили и књигу "Мушкарац у извесним годинама", као и његов роман "Око отока".

У суботу, 2. августа 2014. године, са почетком у 20 часова, у Конгресној сали одмаралишта "Дунав" и у понедељак, 4. августа 2014. године са почетком у 20 часова, у Сали Библиотеке одржаће се књижевне вечери Вање Булића.

Аутор ће предсатвити своје три књиге: "Симеонов печат", "Јованово завештање" и "Досије Богородица".

Вања Булић (1947), новинар, писац и сценариста. Имао је рок састав, играо одбојку. Урадио је више од две и по хиљаде једночасовних емисије на девет телевизија. Писао је за готово све престижне листове друге Југославије, био је уредник Омладинских новина, Дуге, Жене, ИТД-а... Аутор сценарија за три телевизијске серије и два филма. Филм Лепа села лепо горе ( коаутор сценарија) добио је девет награда на светским фестивалима. Написао је збирке прича Како сам гајио близанце (1995), Сто бисера (2009), Историја у кревету (2012), Мушкарац у извесним годинама (2014), романе Тунел - лепа села лепо горе (1996), Ратна срећа (1999), Задах белог (2001), Вреле усне (2001), Парада страсти (2003), Друго стање (2006), Око отока (1999), Шоле (2010), Симеонов печат (2012), Јованово завештање (2013). Приредио је дневник из Хага Веселина Шљиванчанина (2012), а написао је и романсиране биографије глумаца Петра Божовића и Марка Николића. Отац је тројице синова. Члан је Удружења књижевника Србије. 

У петак, 1. новембра 2013. године, у сали Библиотеке, одржано је књижевно вече и изложба под називом "Милош Црњански - 120 година од рођења".

Милош Црњански (Чонград, 26. октобар 1893. - Београд, 30. новембар 1977.) био је српски књижевник и један од најзначајнијих стваралаца српске литературе XX века. Истакао се као песник, приповедач, романсијер и публициста. Бавио се и ликовном критиком.

Присутнима се најпре обратила библиотекар Љиљана Ракић, која је на самом почетку поздравила све посетиоце ове књижевне вечери и изложбе и између осталог рекла да " историја књижевности, а и многи савременици сматрали су Милоша Црњанског револуцијом у поезији и роману. Говорили су да је његово умеће за поетске речи непоновљиво, јер их нико није нашао тамо где их је нашао Црњански..."

У наставку вечери, ученице Бранка Златић и Марија Брковић су рецитовале стихове Црњанског, а затим је професор српског језика и књижевности и завичајни песник, Јагода Јеремић, говорећи о Црњанском, присутнима навела нека мање позната дела овог великог књижевника.

Госпођа Олга Красић Марјановић, библиотекар саветник у Библиотеци града Београда, је нагласила да је библиотека у Чајетини једна од најлепших у Србији и да јој је посебно драго што је ова изложба организована у исто време када и изложба у Народној библиотеци Србије. Одржала је краће предавање о животу и делу Милоша Црњанског, праћено мноштвом фотографија и докумената из пишчеве богате заоставштине, а затим је отворила изложбу "Ламент над Београдом" посвећену истоименој песми коју је он сматрао својом "лабудовом песмом".

На крају, публика је могла да погледа филм из архиве РТС-а који је снимљен неколико месеци пред његову смрт, као и изложбу књига Милоша Црњанског које Библиотека поседује.

Уједињене нације установиле су 1990. године 1. октобар као Међународни дан старијих особа, свесне неопходности промене друштвеног односа према тим људима.

Србија га дочекује са 15 одсто становништва старијег од 65 година. Према тој статистици смо у самом светском врху и зато је неопходно скренути пажњу друштва на права старијих особа и повећати институционалну и породичну одговорност према старијим људима у Србији.

Тим поводом, у уторак, 1.октобра 2013.године, у просторијама Библиотеке је одржано књижевно вече "Клуба 3" Књижевне секције из Ужица.

Иначе, ужички "Клуб 3" је, без сумње, једна од најбољих организација грађана у Западној Србији и Златиборском округу. Постоји већ 7 година и у свом саставу има 17 секција. О свом трошку организују путовања по земљи и иностранству дајући тако пример млађима како живот и са мало новца може бити занимљив и садржајан. Зато им се све чешће људи средњих година, па и млађи, придружују у акцијама.

Своје стихове су говорили чланови Књижевне секције: Горгина Виторовић, Драгица Ђурић, Оливера Павловић, Гордана Савић, Жарко Крстић и Драган Чавић.

 фото: Драган Никић

У уторак, 23. јула 2013.године у сали Библиотеке одржана је промоција књиге "Историја Југославије у 20.веку" немачке историчарке Мари-Жанин Чалић.

О књизи су говорили др Милан Ристовић, историчар и господин Зоран Хамовић, главни уредник Издавачког предузећа "Clio".

Ауторка, Мари Жанин Чалић, је редовна професорка на одељењу за историју Источне и Југоисточне Европе универзитета "Лудвиг Максимилијан" у Минхену, на којем је студирала и докторирала. Њено поље истраживања обухвата политичку, друштвену и привредну историју Балкана, национално питање и етничке мањине, немачку и европску политику према Балкану, као и превенцију сукоба.Читалачкој публици у Србији позната је, пре свега, по својој веома цењеној монографији "Социјална историја Србије:1815-1941", затим је 1995. објавила "Рат и мир у Босни и Херцеговини", као и бројне радове на тему национализма и етничког чишћења у региону бивше СФРЈ.

Књига "Историја Југославије у 20.веку" припада серијалу Европска историја 20.века. Ауторка историју Југославије првенствено посматра у широком луку друштвених промена 19. и 20. века. Своју анализу заснива испитивању четири структуралне појаве дугог трајања: националног питања, социо-економске неразвијености, регионалних разлика положаја Југославије наспрам великих сила.

фото: Драган Никић

У четвртак, 2. маја 2013. године, у сали одмаралишта "Дунав", а у организацији библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" и одмаралишта "Дунав", одржано је вече сатире под називом "Само да издржи сламка". Наши познати сатиричари Раде Јовановић, Слободан Симић и Нешко М. Илић су публици представили своје радове.

Слободан Симић је публици читао приче из своје кљиге "Шведски сто". Његове приче имају маштовиту идеју, итригантан драмски заплет, заоштрен конфликт и кулминацију, и најзад, као поенту, неочекивано, шокантно, комично-надреално разрешење.

 Раде Јовановић је читао афоризме из збирке "Из црвене бановине" међу којима су и следећи:

"Изумрле цивилизације су жртве теорије да се проблеми наталитета могу решавати у ходу."

"Најчешћи разлог за развод су мале ствари."

"Сви мужеви траже жену за гледање. А добију за слушање!"

"За брачни троугао још се није родио Питагора!"

"Не терајте мужа да кува. Може да му прекипи!"

 Нешко М. Илић се публици представио афоризмима које је објавио у збирци "Истеривање голе истине". Међу његовим најбољим афоризмима су и:

"Добили смо демократију. Добитницима честитамо, а народу желимо више среће у наредном извлачењу!"

"Кад се камен темељац поставља у кабинету, куле се зидају у ваздуху."

"Како је демократија дошла, тако је и отишла. Њу ништа не може зауставити."

"Грађани се понашају као држава. Нико не зна од чега живе и шта раде."

"Народ који дозволи да му соле памет, умире од повишеног притиска."

Публика је уживала у сатири и афоризмима тројице уметника јер смех нам је преко потребан.

фото: Драган Никић

      Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је у четвртак, 28. марта 2013. године, угостила Сашу Симоновића, писца и песника,  и Драгана Бисерчића, уредника издавачке куће "Лагуна".

     Саша Симоновић је до сада објавио пет романа: "Косово једна љубавна прича", "Птица над босфором", "Лаку ноћ, Нина", "Девети круг" и "Кровови од папира". Сви ови романи доживели су више издања и велику наклоност широке читалачке публике. Симоновић је објавио и збирку песама "Песме о љубави, смрти и још неким ситницама". Саша Симоновић је уредник часописа "Излог културе" и директор Културног центра у Аранђеловцу. Члан је Удружења књижевника Србије и редован члан Матице српске.

      "Одлучили смо да наш гост буде баш Саша Симоновић јер су његове књиге, по речима наших књижничара, веома читане у нашој Библиотеци. На овај начин смо желели да наши читаоци упознају аутора ових романа, како они који су читали његове књиге, тако и они који ће их читати", рекла је библиотекар Љиљана Ракић.

       Драган Бисерчић је кратко изнео осврт на издања Лагуне и говорио о успешној сарадњи са Сашом Симоновићем.

       Одломке из сваког романа је читала Мирјана Лопин Дризо док ју је на гитари пратио Александар Богдановић. У дугом и топлом разговору на релацији аутор - присутни у Библиотеци, Саша Симоновић је сваки роман прокоментарисао. Сваки роман у себи носи истине, неудомице, сваки носи одређену дозу фикције и аутобиографије, али сваки је живот у правом смислу те речи, истина коју потврђује сам живот. Заједничке теме у свих пет романа су љубавне приче, поједине са наших ратом захваћених подручја, занимљиви ликови, интересантна драматургија, необичне ситуације и преокрети. Због свог садржаја, роман "Девети круг" биће преточен у филм и серију, што је потврда да су романи нашли пут ка широј читалачкој публици и да су теме романа свеприсутне и животне.

                                                                              Фотографија : Драган Никић

        У сали библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", 5. децембра 2012. године, Лара Ђорђевић која пише под псеудонимом Ангелина Тимотијевић, представила је две своје књиге: "Има ствари које се никада не смеју учинити" и "Да чувамо славу и част великих предака". Прва књига је објављена 2009. године, а друга 2011. у издању издавачке куће Добра књига из Београда.

        У топлој, романтичној атмосфери, уз мирис ванилица и чаја, Лара Ђорђевић заједно са библиотекарком Љиљаном Ракић, вратила нас је у стари Београд, у доба Мајског преврата. Кроз разговор, присутни у библиотеци, упознали су Ленку Николић, девојку из угледне, старе београдске породице и запловили са њом на пут у коме Ленка решава своје дилеме, сурове злочине који у то време не заобилазе никога, али  је истакнуто и да је ово прича и о истинском пријатељству, узаврелој крви, љубави... 

        "Белгијанци су имали Херкула Поароа, Британци Шерлока Холмса, а Србија Ленку. Ваше романе би могли да сврстамо у детективске, али их они превазилазе својом формом и садржином, литерарном вредношћу, а посебно моралним, па и патриотским порукама" - констатовала је Љиљана Ракић. Лара Ђорђевић је истакла да је инспирацију за причу нашла у претраживању старих слика Београда, историјских дешавања 1903. године и стварних историјских ликова, као и у лику и сећању њене баке. То је био дуг истраживачки рад, копање по архивама, а онда је уследило сновиђење, живљење и проживљавање, рађање приче која је морала да се преточи на папир.

         Министар  културе, Братислав Петковић је, износећи своје мишљење о романима Ларе Ђорђевић, написао: "Читалац се врло удобно смешта у београдске салоне онога доба, где мирише јоргован, пије се домаћи чај, воде се фини пристојни разговори, све одаје грађанску идилу иза које се ваљају крупни историјски догађаји, који ће ускоро уследити. Писац мајсторски мири грађанску идилу и готово трилерски заплет, што представља потпуно нови поступак у нашој литератури."

         Ауторка нам је открила да полако сазрева и трећа прича о Ленки, и да ће на тај начин заокружити дешавања са почетка двадесетог века.

                                                                                  Фотографија : Драган Никић

   Мирјана Стакић је аутор више врло читаних романа: Анина прича, Хајдучица, Кисело грожђе, Изгубљене душе и сви романи су имали више издања, а 3. децембра у сали библиотеке представљен је пети роман који је написала Мирјана Стакић " Ханина кћи".  О овом роману ауторка каже: " Тема романа је потрага за прошлошћу. Главна јунакиња романа у наслеђе добија бакин дневник и читајући странице дневника открива причу о свом пореклу. Мотив који ме је водио при писању овог романа је једно питање, колико ми заиста познајемо људе око себе, људе који су нам блиси и које волимо, јер посматрајући их мислимо да знамо све о њима, а у ствари сваког од њих крије се велика тајна. "

     Поред наведених романа ауторка је објавила и збирку приповедака, три збирке поезије и једну радио драму. Поред писања белатристике , Мирјана Стакић се бави и научним радом. Доктор је методичних наука, а учествовала је и на бројним научним скуповима у земљи и иностранству и објавила преко тридесет стручних и књижевних критичких радова. Кооаутор је акредитоване читанке за шести разред ОШ и аутор приручника за студенте књижевности " Стручне методе у настави књижевности".

    На промоцији књиге Ханина кћи , о књизи поред ауторке , говорили су и проф.др Миомир Милинковић и Марија Вуловић.