Промоција књиге "Знаменити професори Ужица"
У четвратак, 30.01.2020. године, у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“, одржана је промоција књиге Слободана Радовића, „Знаменити професори Ужица“. Осим аутора, на промоцији су говорили представник издавача, Историјског архива у Ужицу, Жељко Марковић, Драган Новаковић, професор у пензији и одломке из књиге је читао Жарко Божанић. Љиљана Ракић, библиотекар, је водила програм и оживела је поједине делове књиге, које се тичу три даме, три истакнуте професорке ужичке Гимназије.
Слободан Радовић (1937), магистар филолошких наука, бави се школском историографијом и књижевном историјом. Објавио је књигу приповедака „Последњи ждралови“, студије о писцима Тадији Костићу и Добросаву Ружићу, биографију првог ужичког штампара и књижара Лазара Ђ. Тришића и монографије о ариљској и ужичкој библиотеци и основним школама у Карану, Севојну и Гривској. Приредио је за штампу приповетке Милутина Ускоковића и кљижевне разговоре Добрила Ненадића. Добитник је „Златне значке Културно-просветне заједнице Србије“ и „Повеље Града Ужица“ за 2015. годину.
Према речима Жељка Марковића, књига „Знаменити професори Ужица“ је прва књига овакве врсте у ужичком издаваштву, међу чијим корицама су се на једном месту нашли професорска елита, са својом животном причом. Књига, својом опремом и садржином, побуђује пажњу читалачке јавности. Писана је популарним, књижевним стилом, са низом занимљивих појединости, које дају слику времена у коме су живели и стварали професори, уз чије име стоји одредба – знаменити!
Представљању књиге су поред аутора допринели Драган Новаковић и Жарко Божанић. Публика је била у прилици да сазна неке од јако занимљивих животних прича 29 професора, који су се нашли у избору књиге: географа, етнолога, историчара, филолога, сликара и вајара, који су дуже или краће службовали у Ужичкој гимназији и Учитељској школи. Међу њима су на првом месту научници светског угледа, филолог Љубомир Стојановић, филозоф Божидар Кнежевић, вајар Симеун Роксандић. Ту су и Панчићев следбеник, ботаничар Коста Урошевић, преводилац Благоје Марковић, који је студирао и докторирао у Берну, географ Радомир М. Илић, најбољи студент Јована Цвијића на Београдском универзитету, као и професор Радоје Ускоковић, рођени брат књижевника Милутина Ускоковића. Ретко ко зна да је сарајевски атентатор Цветко Поповић био професор у Ужицу, као и да је кћерка ужичког предузетника Марка Поповића, Марија Поповић са старијом сестром Цветом, била српска Флоранс Најтингејл, добровољна ратна болничарка у Великом рату. Све су то личности које су се нашле у овој несвакидашњој књизи. Међу знаменитим налазе се и двојица професора –задужбинара, млади професор Драгутин Ђурић и академик Љубомир Стојановић, док се неколико знаменитих професора уз стручни рад бавило и политиком.
Књига оживљава једно некадашње доба, када је Ужице било отворен град, који је после Великог рата примио већи број емиграната и учених људи разних струка и повезује ове личности различитих политичких идеја, учешћем у јавном животу, са осећајем за опште добро, те грађанске врлине, без које не постоји једно демократско друштво.
