Промоција књиге “Драмска комуникација у школској и инклузивној пракси” и представа "Гарави брод"

Промоција књиге “Драмска комуникација у школској и инклузивној пракси” аутора Радована Павловића и Радице Благојевић Радовановић, у издању Регионалног центра Ужице, одржана је 26. марта 2024. године, у сали Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини. О књизи су поред аутора Радована Павловића говориле рецензенткиња Јагода Јеремић Љубојевић и писац за децу Љиљана Андрић.
Након промоције књиге, ученици ОШ ,,Алекса Дејовић’’ из Севојна одиграли су представу “Гарави брод”.
Биографија аутора:
Радован Павловић је рођен 10. октобра 1980. године у Ужицу. Учитељ је у ОШ „Алекса Дејовић“. Бави се цртањем/сликањем, писањем за децу и младе. Објавио је збирку прича „Иза огледала“. Сарадник је у Удружењу инвалида церебралне и дечје парализе Ужице где реализује луткарске, драмске и ликовне радионице, у којима учествују и учесници из различитих осетљивих група. За инклузивну представу, на конкурсу Фондације Жане Борисављевић „Ухвати живот” (Образовање плус), 2016. године, награђен је 2. местом за допринос образовном друштву које негује људске вредности.
Радица Благојевић Радовановић је рођена 13. јула 1960. године у Танкосићу/Урошевац. Запослена је у Првој основној школи краља Петра ИИ у Ужицу. Лиценцирани је психолог у образовању и у социјалној заштити, психолошки је саветник и психотерапеут.
Од оснивања па до 2018. била је председница Интерресорне комисије за процену потреба деце за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке, за град Ужице. Као стручни сарадник у Удружењу инвалида церебралне и дечје парализе Ужице награђена је признањем ,,Цвет једнакости“ за изузетан допринос стварању једнаких могућности за особе са инвалидитетом (2015).
Приручник “Драмска комуникација у школској и инклузивној пракси”  је монографског карактера – опус петнаестогодишњег искуста у (ван)наставним активностима, подвучен различитим драмским приступима који помажу у учењу и у неговању инклузивне културе.
Поред савета психолога, драмских вежби, пројеката, интервјуа, коорелативних приступа у приручнику се налази и осамнаест ауторских драмских текстова за децу, који се могу користити у (ван)наставној пракси/обележавању значајних датума. Већи број текстова је реализован у настави, приредбама, а неки су и награђени.
Књига је слојевита и „разграната“, штампана на висококвалитетном папиру (250 стр. Б5 формата), садржи бројне фотографије и илустрације. У њој се налазе и прилози различитих аутора, који померају границе у педагошкој пракси и оплемењују овај приручник: Милош Рацић, Јагода Јеремић, Драгица Маричић, Љиљана Андрић, Марија Бастић, Анита Пешић Луткољубица.
Према речима рецензенткиње књиге Јагоде Јеремић, питања инклузије и инклузивног образовања су актуелне теме које у наставној пракси наилазе на отпор јер са собом носе низ проблема који учитељима отежавају рад у настави, али доносе и изазове. Она сматра да се прихватањем инклузивних вредности и практичном применом у настави прате савремени токови образовања , доприносећи личном и професионалном развоју, истовремено негујући и развијајући инклузивну културу. Један од таквих изазова је и драмска комуникација у настави. Аутори овог приручника сматрају да се применом драмских активности може постићи померање граница у интегрисању особа са са тешкоћама у развоју у колектив/одељење.
Јагода Јеремић такође тумачи да текстови носе јасну поруку. Уметнички су обликовани тако да се не могу доживети површно, на прво читање, већ са једном дубоком метафором која је веома увезана са реалним животом, а пре свега са животом школе и детета у њој. Код ученика који ће их читати засигурно могу изазвати разумевање и учење о правим вредностима детињства, другарства и живота уопште. Језик је пријемчив, дечији и ритмичан.