Поетско-драмско вече "Сећање на Ћупа"

У уторак, 12.09.2024. гoдине, у сали Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини, одржано је поетско-драмско вече поводом 20 година од смрти Михаила Ћуповића (13.09.1934.-12.09.2004.), завичајног писца и песника. Манифестација „Сећање на Ћупа“ се традиционално организује сваке године у Библиотеци, док се обележавању овогодишњег јубилеја придружила и Специјална библиотека Чиготе. Учесници програма припремљеног за ову прилику су били Љубивоје Ршумовић, писац и завичајни песник и Ћупов колега и пријатељ; Мирјана Црнчевић, професорка српског језика и књижевности и библиотекарка Специјалне библиотеке Чиготе; Биљана Здравковић, глумица Ужичког позоришта и редитељка; Марија Вуловић, професорка српског језика и књижевности и завичајна песникиња и Мирјана Ранковић Луковић, новинарка и завичајна песникиња. Посебан печат вечери дали су глумци, Мирела Марјановић и Јанко Радишић у представи „Баба и деда“, насталој по тексту Михаила Ћуповића, док је музиком на фрули догађај оплеменио Марко Џамбасовић. Програм је водила Мирјана Лопин Дризо. 
За себе је говорио да је сваштар. Писао је поезију и позоришне комаде за децу, а за одрасле телевизијске и радио драме и позоришне комаде. За Ћупа су везана сва културна збивања у Чајетини од његовог доласка у ову средину. Најпре се представио као песник, а онда је 1973. године сакупио десетак младих људи и предложио да се оснује КУД „Златибор“. Најпознатије деловање КУД-а је у време трајања „Турнира духовитости“ током седамдесетих година 20. века, када је на својеврстан начин промовисан ерски хумор. Писао је рецитале, одабирао ерске мудролије и прилагођавао их разним поводима. Заживеле су драмска и секција глумаца аматера, које је Ћупо саставио и снабдевао увек актуелним темама из свакодневног живота. Жељу да помогне афирмацији деце песника остварио је кроз манифестацију „Деца међу нарцисима“, чији је он идејни творац. 
Пуних двадесет година Ћупо није са нама. Иако је прошло довољно времена да још једна генерација израсте, сећање на Ћупа траје. У своју поезију уткао је завичај, Златибор и Мокру Гору, ведар дух Златибораца, љубав и лепоту, оставивши неизбрисив траг и потврђујући сопствене стихове „и када те нема, треба да те има“. 
Публици се најпре обратио Љубивоје Ршумовић, поделивши једно своје сећање на пријатеља и на његов рад и поклонивши Ћупов портрет из своје библиотеке члановима породице. Мирјана Ранковић Луковић је прочитала делове из свог интервјуа Михаила Ћуповића, из Мокре Горе, као и своје тадашње утиске о њему, као човеку и колеги песнику. Мирјана Црнчевић је говорила о дугогодишњој сарадњи Специјалне болнице Чигота са Михаилом Ћуповићем, кога су пацијенти сматрали за доброг, духовитог и часног човека, а он је и сам говорио да главна људска стаза иде преко образа. Ћупове стихове, који одишу духом природе, оне златиборске, горштачке и мудријашке, казивала је Биљана Здравковић, а публика је имала прилику и да чује песму „Златиборе питај Тару“, чији је творац заправо Михаило Ћуповић, а у извођењу Марка Џамбасовића, на фрули.  Песникиња Марија Вуловић нас је такође подсетила на Ћупа као песника и суграђанина, прочитавши своју песму „Триптих песнику“.

Видео преузет са Златибор прес телевизије.