Промоција романа „Карота” Дарка Тушевљаковића

Дарко Тушевљаковић рођен је 1978. године у Зеници, а данас живи у Београду. Своју књижевну каријеру започео је 2002. године, а до данас је објавио три збирке прича и пет романа.

Његов рад је крунисан најзначајнијим признањима:

• Европска награда за књижевност (2017) за роман „Јаз”;
• Андрићева награда (2022) за збирку прича „Хангар за снове”;
• НИН-ова награда и награда „Бескрајни плави круг” (2025) за роман „Карота”.

Тушевљаковићева дела су преведена на девет језика. Заступљен је у регионалним часописима и антологијама. Поред писања, бави се уредничким радом и преводилаштвом.

Златиборској публици се, у петак, осмог маја, представио својим најновијим романом „Карота”. Ово дело представља вишеслојну драму која вешто преплиће личну судбину појединца са колективном траумом деведесетих година на нашим просторима. Кроз модерну адаптацију мита о Едипу, аутор прати Давора, чије је идилично детињство у Задру нагло прекинуто ратним пожаром.

Радња се креће од сунчаних дечачких дана на јадранској обали до Даворовог каснијег живота у Београду, обележеног нејасним сећањима и потиснутим питањима. Повратак у родни град са девојком Нином постаје суочавање са дусима прошлости и трагање за истином о себи и четворици другова чије је животе „невреме” неповратно изменило.

Сам писац описује овај роман као причу о прошлости која се бори за своје место у садашњости, о прихватању и одбијању, те о грубо прекинутом одрастању у земљи која више не постоји. Иако садржи личне елементе, Тушевљаковић истиче да се проживљено искуство кроз деценије преточило у „измаштану историју” и универзалну причу о памћењу.

Књижевна критика хвали „Кароту” као мајсторски изведено дело које плени приповедачком умешношћу и психолошком уверљивошћу. Према речима Јовице Аћина и Љубице Арсић, ово је храбар роман који се бескомпромисно суочава са заједничким ранама и човековом способношћу да наноси бол, остављајући снажан утисак на читаоца.

Фотографије: фотографска радња „Никић” Чајетина