Изложба чланова УЛУПУДС-а "Формат мали"

У среду, 9.октобра 2013. године, у сали Библиотеке отворена је изложба под називом "Формат мали" чланова УЛУПУДС-а (Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије).

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије основано је 1953.године. Иницијативу за оснивање покренули су истакнути уметници, чланови Секције за примењену уметност Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС-а), академик Иван Табаковић, Михаило Петров, Бранко Шотра и Ђорђе Крекић.

Захваљујући ентузијазму, ангажовању бројног чланства и самосталним уметницима, важном креатору укупне културне сцене, удружење је у знатној мери допринело афирмацији и развоју свих грана примењене уметности и дизајна у Србији.

"Као и сваке од претходних шест година, уметност саму себе освежава, понуђени садржаји се допуњују, чула посматрача реагују. Сведочећи о времену и уметности, доказујући краетивност и личну визију уметника као и универзалност уметничког надахнућа, изложба Формат мали игра важну улогу у развоју и формирању уметничких утицаја на културне конзументе. Постајући традиционална, већ седму годину за редом, својим егзистирањем, Формат мали доказује властиту уметничку величину као и стваралачку снагу уметника скупљених да у оквиру малог, интимног формата презентују стваралачке способности и своје идеје, поетике и надражаје испоље на ограниченом, односно, мањем пољу. Остварујући се у разним темама и техникама као што су графика, илустрација, тродимензионални радови, као и класично сликарство, ови сликари и њихова дела, њих 57 ове године, приказују се публици сопственим вредностима и личним ликовним квалитетима...", каже аутор текста у каталогу који прати изложбу.

Историчар и директорка Библиотеке, госпођа Снежана Ђенић, је говорећи о изложби, истакла: "Седма година постојања ове покретне путујуће изложбе Формат мали која представља приказ стваралаштва сликарско - графичке секције УЛУПУДС-а упућује на креативност и богатство њихових преокупација и трајања, један широк спектар интересовања уметника за све појаве и односе који карактеришу савремени свет и уметника у њему. Настајући као слободни избор самих аутора што говори о једном специфичном, критичком односу уметника према сопственом делу услед разноврсности тема и техника у једној посебној допадљивости Малог формата представља изузетан естетски и едукативни доживљај и својеврсни мозаик слободне ликовне мисли. Ова изложба је један посве озбиљан уметнички напор и манифестација основних уметничких начела групе аутора, а како се овде ради о репрезентативном струковном удружењу истовремено може бити и показатељ у ком правцу иде савремена српска ликовна уметност.

Будући да је уметност стање духа, свести, савест човечанства једна оваква изложба у оквиру малог, интимног формата поред величине и раскоши талента који је презентује и доживљаја лепог уистину јесте права слика духовне климе и оцена тренутне ликовне стварности."

Изложбу је отворила госпођа Неда Јевремовић, музејски саветник Народног музеја из Београда, која је том приликом рекла да "изложба која је данас пред нама представља значајан фактор у развоју културе у нашој земљи. Она представља један значајан културни догађај на културној мапи Србије у том едукативном смислу развоја, не само ликовне уметности него уметности уопште. Обзиром да је култура једна изузетно важна спона између различитости развоја културе с једне стране, а с друге стране поштујући и негујући своју културу ми преко оваквих културних догађаја можемо да пратимо смернице развоја не само ликовне уметности, него и уметности уопште. Такође можемо да сагледамо у ком правцу иде развој културе у нашој земљи, а с обзиром да култура представља темељ сопственог идентитета и развоја друштва уопште, ми можемо да будемо поносни што имамо врло често прилике да имамо овакве културне догађаје јер они сами по себи говоре која су то досадашња уметничка достигнућа у култури и да управо та размена различитости тих културних догађања чине једну средину богатијом, али и да схватимо где је нама место у том глобалном развоју културе уопште у Европи и свету."

 

Изложба "Армијски ђенерал Крста Смиљанић" у Новом Саду - аутор Снежана Ђенић

Изложба "Армијски ђенерал Крста Смиљанић" аутора Снежане Ђенић, историчара и директорке Библиотеке свечано је отворена 4. септембра 2013. године у Музеју Војводине у Новом Саду.

Представљена су архивска документа и фотографије које приказују живот и дело ђенерала Крсте Смиљанића.

 

Присутне је поздравила директор Музеја Војводине, др Агнеш Озер, док је, аутор Снежана Ђенић, захваливши се многобројним посетиоцима што су одвојили своје време да дођу на отварање, као и својим љубазним домаћинима који су омогућили да ова изложба буде приказана, отварајући изложбу рекла: "Армијски ђенерал Крста Смиљанић спада у ред елитних војних стратега чија вредност је у томе што је високе положаје у војној хијерархији постигао искључиво својим залагањем, својим радом и једном часном службом свом народу и отаџбини.

Он је био официр ордонанс краљу Милану и краљу Александру Обреновићу, блиско је сарађивао са краљем Александром Карађорђевићем током читаве његове владавине и од свих примио највиша одликовања. Добио је Таковски крст и Карађорђеве звезде, али он никада није био династички официр. Искључиво одан служби, није припадао ниједној војној хунти, ни Црној ни Белој руци, као што није био члан камариле нити било ког другог клана.

Полагао је заклетву четворици владара и часно им служио, али је сматрао да се та света заклетва једино полаже пред својим народом и својом отаџбином. И у томе и јесте његова величина.

Крста Смиљанић рођен је 1868. године у златиборском селу Љубишу. Основну школу и гимназију завршио је у Ужицу, а Војну академију у Београду 1896. године и због својих изузетних способности одмах је био преведен у ђенералштабну струку.

На усавршавању своје струке провео је годину дана у Француској у 74. пешадијском пуку у Руану, а пред Балканске ратове војвода Путник га ангажује за једног од својих најближих сарадника и поверава му врло значајан и осетљив саобраћајни сектор у главном Ђенералштабу.

У току Првог светског рата Крста Смиљанић предводи најелитнију дивизију српске војске, Дринску дивизију, а хероизам који су они тада показали практично ће их учинити бесмртним и уједно представљати најсјајније и најкрвавије раздобље у историји српске војске.

Између два светска рата ђенерал Крста Смиљанић био је шеф Војне мисије у Љубљани која ће прерасти у Дравску дивизију, област под његовом командом. Обављао је дужност команданта Треће армијске области у Скопљу и Друге армијске области у Сарајеву.

Био је Бан Зетске бановине и краљев сенатор све до свог пензионисања 1938. године.

Почетак Другог светског рата дочекује на Златибору, али Немачка команда желећи да чувеног војсковођу има у својој близини и под контролом, шаље патролу да га ухапси. Међутим Немачки војници су свом ратном противнику одали дужно поштовање и док је стари ђенерал излазио из куће поздравили су га у ставу мирно и војничким поздравом. Године окупације провео је у Београду, у кућном притвору, све до своје смрти 14. маја 1944. године.

За свог живота добио је 35 одликовања, од тога 15 страних, и овај омаж великом ратнику био би само један мали дуг за његова велика дела, за све оно што је он у својој блиставој каријери урадио  за свој народ и за своју отаџбину."

У библиотеци "Љубиша Р.Ђенић" у Чајетини налази се спомен збирка ђенерала Крсте Смиљанића, а поводом обележавања 90. годишњице пробоја Солунског фронта, на Краљевом тргу, у центру Златибора, 14. септембра 2008. године, у присуству потомака ратника и бројних делегација, откривен је монументални бронзани споменик великом војсковођи на коме је уклесан текст: "Слобода има лица оних који су за њу живот дали."

 

Изложба "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" аутора Снежане Ђенић

 

 

У среду, 11. септембра 2013. године у сали Библиотеке отворена је изложба "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" аутора Снежане Ђенић кустоса, историчара и директорке Библиотеке.

Аутор је истраживач ужичког и златиборског краја, а као резултат тог рада објавила је бројне књиге и публикације: "Златибор са старог албума", "Златибор-туристички водич", "Српски владари у ужичком крају", "Златибор-културна и историјска баштина од праисторије до данас", "Ужички горски цар-хајдук Никола Јевђовић" и "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању", такође аутор је и изложби: "Армијски ђенерал Крста Смиљанић", "Прота Радосав Симић-српски духовник, добротвор и неимар".

Сама реч "светлопис" жели да истакне магични проналазак апарата који може да забележи тренутак и да заустави време. Реч је о циклусу Златибор на старим фотографијама где је циљ аутора био да се представи Златибор са његовим лепим пределима из прошлости путем сачуваних веродостојних докумената који су нам у наслеђе оставили многи познати и непознати, а тако вредни светлописци као и специфичне одлике појединих туристичких насеља насталих  с краја деветнаестог и почетка двадесетог века. Ово је јединствена хроника Златибора прошлог века у сликама, онако како га је видело магично око фотоапарата.

На самом почетку вечери, првак драме Народног позоришта из Ужица Слободан Љубичић, нам је пренео утиске познатих о Златибору:

"Златибор је врло здраво место. Овамо долазе рековалесценти који су наклоњени и пате од разних плућних болести. Њих упућују лекари и многима добро чини...И за потпуно здраве добро је овамо провести извесно време на чистом ваздуху, јер човек се чисто препороди и осећа се много лакши и веселији када неко време овамо проведе. Што је најнеугодније и најнеудесније то је: у самом Златибору нема нигде какве куће нити грађевине, да човек може ноћивати, од кише се склонити, осим колиба што су код трговачких џелата, али оне су само за момке трговачке." Трговински гласник 1892. године

У Политици од 10. септембра 1905.године огласио се и ужички лекар др. Шајковић: "Златибор је неоцењено благо. Ја бих сваког лета слао на њега половину Ужица по правој потреби и нужди, али нажалост нема тамо станова те би људи пропали."

"Ко није био на Златибору тај не зна шта је здраво место. Ко није јео на Палисаду код Милојке Јевремовић, млад кајмак са карлице и мед, тај није јео храну што болног диже из постеље и мртвог оживљава." Јован Дучић, песник и дипломата 

Библиотекар Љиљана Ракић, поздравивши присутне, је рекла: "Велико ми је задовољство да вас поздравим вечерас када отварамо изложбу којом се обележава 120 година организованог туризма на Златибору, који је одувек изазивао интересовање особеним својствима која су га уобличила у данас најпосећеније место Србије, најпре својом раскошном лепотом заталасане, обешумљене висоравни са травнатим хоризонтима, широким видицима, живописним пејзажима и драгоценом лековитошћу коју стварају конфигурација земљишта, географски положај, геолошки састав тла, богатство флоре и климатски елементи."

 

Аутор Снежана Ђенић је говорећи о изложби напрвила кратак преглед историјског пута туристичког развоја Златибора и истакла: "Велику привилегију и част представља чињеница да данас бројимо 120 година од почетка организованог туризма на Златибору.

Зато данас и покушавамо да сачувамо сведоке старине и да путем веродостојних докумената које су нам у наслеђе оставили многи познати и непознати, а тако вредни светлописци осветлимо и илуструјемо историјску димензију развоја Златибора као и специфичне одлике појединих туристичких насеља насталих с краја деветнаестог и почетком двадесетог века.

Ови "светлописни записи", који заиста јесу огледало времена у коме су настали помоћи ће нам да боље схватимо то време, да га доживимо са свим његовим благодетима и невољама, да упознамо тадашње људе који су својим сензибилитетом успостављали другачије односе, имали другачије вредности, другачије изгледали и мислили, да упознамо њихова лица, њихов живот, потребе, занимања, веровања и да кроз то заустављено време видимо носталгично лице неког сасвим другачијег света..."

Изложбу чини 85 фотографија коју је аутор што детаљније анализирала и уз доста труда и залагања извршила идентификацију лица, предела и времена у коме је настала свака фотографија. Мало ко зна да су на ову нашу златну планину долазили и боравили: краљ Александар Обреновић, Петар Први Карађорђевић и престолонаследник Ђорђе, политичари и министри као што су Милан Ђ. Милићевић, Милан Грол, Алекса Поповић, Мехмед Спахо, Љуба Ковачевић, Милан Стојадиновић, Миша Трифуновић, Андра Станић, књижевник Јован Дучић, др Драгиша Ђурић, генерали Миливоје Јоксимовић, Милутин Недић...

Аутор је овом изложбом учинила да се на прави начин обележи 120 година организованог туризма на Златибору и свој говор завршила речима: "Ово је време које не смемо заборавити јер је достојно нашег трајног памћења. Велика дужност свих нас је да оживимо слику прошлости у којој су трудољубивост, добре намере и вредна дела видљиви тако да постају део колективне меморије једне епохе, а то сигурно представља снажан услов опстанка и темељну одредницу наше будућности."

Изложба трајe до краја септембра.

 

фото: Драган Никић

Изложба "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" аутора Снежане Ђенић - хотел "Мона" Златибор

 Свечаном академијом, синоћ је у конгресној сали хотела "Мона" обележен јубилеј 120 година од организованог бављења туризмом на Златибору. Овај датум, 20. август узима се као почетак развоја туризма, будући да је краљ Александар I Обреновић тада посетио Златибор и у наредном периоду донирао значајна средства од којих је направљена монументална чесма, која је данас заштитни знак Златибора и на којој стоји име краља Александра Обреновића.

Овим поводом публикована је и монографија "Светлописом кроз прву српску ваздушну бању" аутора Снежане и Милисава Ђенића, а гости на академији су могли видети и изложбу Златибор на старим фотографијама коју је приредила Снежана Ђенић историчар и директорка Библиотеке. Циљ аутора је био да се представи Златибор са његовим лепим пределима из прошлости путем сачуваних веродостојних докумената који су нам у наслеђе оставили многи познати и непознати, а тако вредни светлописци, као и специфичне одлике појединих туристичких насеља насталих с краја деветнаестог и почетка двадесетог века. Ово је јединствена хроника Златибора прошлог века у сликама, онако како га је видело магично око фотоапарата. 

Изложбу чини 85 фотографија коју је аутор што детаљније анализирала и уз доста труда и залагања извршила идентификацију лица, предела и времена у коме је настала свака фотографија да би се расветлила прошлост златиборских крајева.

Мало ко зна да су на ову нашу златну планину долазили и боравили: краљ Александар Обреновић, Петар Први Карађорђевић, и престолонаследник Ђорђе, политичари и министри као што су Милан Ђ. Милићевић, Милан Грол, Алекса Поповић, Мехмед Спахо, Љуба Ковачевић, Милан Стојадиновић, Миша Трифуновић, Андра Станић, књижевник Јован Дучић, др Драгиша Ђурић, генерали Миливоје Јоксимовић и Милутин Недић... 

 

фото: Драган Никић

Изложба "Драгољуб Јовановић - професор, политичар и опозиционар"

 

 

Изложба Библиотеке града Београда и Правног факултета у Београду под називом "Драгољуб Јовановић - професор, политичар и опозиционар"  отворена је у галерији специјалне болнице "Чигота" на Златибору у сарадњи са Библиотеком "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине.

Аутори каталога и изложбе су професор Правног факултета, др Јовица Тркуља и библиотекар Библиотеке града Београда, Олга Красић - Марјановић. Током изложбе организована је трибина "Драгољуб Јовановић - живот за слободу без страха" на којој је поред аутора поставке говорила и Мирјана Црнчевић.

Драгољуб Јовановић (1895-1977) је завршио основну школу У Пироту, гимназију у Београду, а докторске студије у Паризу 1923. године. На Правном факултету у Београду изабран је 1924. за доцента, а 1926. за ванредног професора. Залагао се за социјалну правду и решење сељачког питања. Због својих политичких убеђења 1932. године је осуђен на издржавање затворске казне и отпуштен са универзитета.

Један је од оснивача Групе за социјалну и културну акцију, активно се ангажовао у борби против фашизма. Време окупације је провео у Београду  и после ослобођења 1945.године поново је почео да предаје на Правном факултету у Београду. Наставио је да се бави политиком и био је секретар Народног фронта Народне Републике Србије и посланик у Скупштини Србије.

Залагао се за парламентарну демократију и вишепартијски систем. Био је одлучни противник комунистичке диктатуре и колективизације сеоског поседа због чега је удаљен са факултета јула 1946. и октобра 1947. осуђен на девет година робије. Након изласка из затвора живео је у изолацији посвећен писању успомена на свој политички живот и одсликавању портрета људи са којима се током деценија сусретао на политичкој сцени.

Изложба ће на Златибору бити отворена до 11. августа 2013. 

фото: Драган Никић

Изложба "Магија боје и потеза" - Божидар Ковачевић

 

 

 

 У просторијама библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", у уторак 14. маја 2013. године, отворена је изложба слика Божидара Ковачевића, једног од доајена српске и ужичке ликовне сцене, под називом "Магија боје и потеза". Реч је о циклусу портрета који су инспирисани породицом, женом, пријатељима, колегама, људима из села и из Доброселице, случајним пролазницима и низу аутопортрета.

Многобројну публику на самом почетку поздравила је, историчар и директорка библиотеке, Снежана Ђенић речима: "Велики сликар, Божидар Ковачевић, је иза себе оставио изузетно дело и маниром великог мајстора обележио српску ликовну сцену. Сматрајући да уметност мора да носи једну дубоку веру у живот, у људе, у љубав...да човек треба да слика онако како дише, да осећа средину у којој живи, приближио нам је саму суштину свог стваралаштва. Било је то питање дубоког посвећења..."

Велики поштовалац лика и дела Божидара Ковачевића, песник Радомир Андрић, је отворио изложбу и том приликом рекао: " Божидар Ковачевић је поседовао моћ старих мајстора да продре у невидљиво и извуче интиму на осликаном лицу, а све то је обасјавао зраком, без којег не би уметност надвладала просто занатство. Неуморно је правио скице и ловио интиму, у првом трену само њему разумљиву, а касније и посматрачу који у том експресивном лову проналази и део свог естетичког задовољства. Портретирао је суседе, сроднике, пријатеље, златиборске чобане, кириџије, радознале посетиоце своје галерије на Боровој Глави и атељеа изнад Раковице, по ликовним колонијама, у предаху, из прикрајка у ресторану или на неком другом месту... Понекад је трагао и за својим аутопортретом, у самотности, пред неподмитивим огледалом. И увек на дрги начин - трагом непоновљиве другости и емотивних посветница. Том његовом дару и уметничкој чаролији дивимо се сваки пут изнова - знајући да је сачувао део и нашег постојања у својој ризници дружељубља."

Изложбу чине 33 портрета и 13 аутопортрета нашег великог уметника, ремек дела која упућују на целовито сагледавање стила, преокупације и стваралаштва једног од највећих сликара ужичког краја.

Божидар Ковачевић је рођен 27. октобра 1934. године на Златибору, на Боровој Глави, а умро 26. новембра 2010. године у Београду. Основну школу је завршио у Доброселици. Гимназију похађао у Ужицу, Београду и Крушевцу, где је матурирао 1955. године. Академију ликовних уметности и магистарске студије завршио у класи Ђорђа Андрејевића Куна и Љубице Цуце Сокић 1961. године. Студијска путовања: Француска, Италија, Португал, Мароко, Немачка, САД. Излагао самостално у Србији, Југославији, Француској, Египту, Немачкој, САД, Белорусији...Добитник је више значајних награда, признања и похвала.

 

фото: Драган Никић

 

Изложба "Армијски ђенерал Крста Смиљанић" у Београду

      Библиотека града Београда у сарадњи са библиотеком "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине приредила  је изложбу "Армијски Ђенерал Крста Смиљанић" ауторке Снежане Ђенић, историчара и директорке Библиотеке у Чајетини. Изложбу је отворила 25. децембра 2012. године, Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда. Представљена су архивска документа и фотографије које приказују живот и дело ђенерала Крсте Смиљанића.

     Армијски ђенерал Крста Смиљанић је знаменита личност у историји Србије 20. века. Он је елитни војни стратег и личност која је допринела ослобођењу и уједињењу југословенских народа. Био је велики војсковођа, али је подједнако успешно обављао и послове политичара и дипломате. Својом стручношћу, способношћу и оданом служењу отаџбини стекао је високе војне положаје. Био је ордонанс официр краљу Милану и краљу Александру Обреновићу и блиско је сарађивао са краљем Александром Карађорђевићем. Добитник је одликовања Таковски крст и три Карађорђеве звезде.Крста Смиљанић је рођен у златиборском селу Љубишу 1868. године. Завршио је Војну академију у Београду 1896. године. Због својих изузетних способности одмах је био преведен у ђенералштабну струку. Провео је годину дана на усавршавању у Руану у Француској. Пред Балканске ратове војвода Путник га ангажује за најближег сарадника у Главном ђенералштабу. У Првом светском рату Крста Смиљанић руководи Дринском дивизијом. Између два светска рата обављао је многе дужности: био је шеф Војне мисије у Љубљани, командант Дравске дивизијске области, командант Треће армијске области у Скопљу и Друге армијске области у Сарајеву. Био је Бан Зетске бановине. Ђенерал Крста Смиљанић добитник је 35 одликовања, од којих 15 страних. Године окупације, за време Другог светског рата, провео је у кућном притвору у свом стану у Београду све до своје смрти 14. маја 1944. године.

У библиотеци "Љубиша Р. Ђенић" у Чајетини налази се спомен збирка ђенерала Крсте Смиљанића, а поводом обележавања 90. годишњице пробоја Солунског фронта, на Краљевом тргу, у центру Златибора,14. септембра 2008. године, у присуству потомака ратника и бројних делегација, откривен је монументални бронзани споменик великом војсковођи на коме је уклесан текст: "Слобода има лица оних који су за њу живот дали."

Фотографије преузете са Интернет страница

Изложба "Са Каницом по Србији" - др Ђорђе Костић

      У просторијама Библиотеке " Љубиша Р. Ђенић", у уторак, 11. децембра 2012. године, отворена је изложба аутора др Ђорђа Костића, под називом "Са Каницом по Србији". Одабраним цртежима и цитатима непристрасног путника Феликса Каница, које је документовао и приредио Ђорђе С. Костић, представљена је Србија у другој половини 19. века. Хронолошки она прати културно - историјске споменике, житеље, обичаје, занатлије и посебан акценат је стављен на градове. Кроз географске и културолошке забелешке са Каницових путовања по Србији посетиоци изложбе су били у могућности да се кроз визуру радозналог истраживача, заљубљеника у наслеђе, картографа и уметника, који је начинио стотине цртажа предела и грађевина, људи, ношњи и обичаја које је видео, упознају са изузетним културним наслеђем Србије. 

      У име Народног музеја из Београда, изложбу је отворила етнолог Боса Росић. Истичући сазнајну и едукативну вредност ове изложбе, госпођа Росић је говорила о животном путу Филипа Каница, као и путу саме изложбе, јер је и изложба имала свој пут кроз градове и вароши Србије.

      " Уз велику помоћ српских власти као и научних кругова, Феликс Каниц је прокрстарио до најудаљенијих кутака ондашње Србије. Бележио, цртао и сакупљао знања о једном новом свету и све то објавио у многобројним студијама, чланцима, новинским текстовима и књигама, што представљаа неисцрпан извор података о Србији и српском народу тог времена.

     Поред тога, овај даровит човек, оставио је иза себе на стотине цртежа и скица...

     Цртежи појединих делова старих градова, утврђења, скице манастира и цркава, ликови људи, цртежи обичаја потврда су његовог истанчаног осећаја за процењивање важности културног наслеђа младе српске кнежевине, његовог даљег проучавања и оно што је најважније његовог очувања за будућа времена." - истакла је Снежана Ђенић, директорка Библиотеке. 

Фотографија: Драган Никић       

Изложба "Градови Војводине оком старих фотографа" - Милкица Поповић

 

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" и Музеј Војводине љубазно Вас позивају на отварање изложбе

ГРАДОВИ ВОЈВОДИНЕ ОКОМ СТАРИХ ФОТОГРАФА

аутора Милкице Поповић

Четвртак, 10.мај 2012. у 19 часова

Сала Библиотеке у Чајетини

Изложба слика "Од Златибора до Београда",аутора Милене Вермезовић

        Милена Вермезовић је дипломирани сликар конзерватор. Њена изложба слика симболичног назива " Од Златибора до Београда" окупила је 25. новембра  у чајетинској Библиотеци поклонике сликарства и уметности и пријатеље уметнице. Колорит двадесет и три изложене слике пејзажа, портрета, слика из живота Београда и Златибора као да су заустављале време на трен и посматрач је имао утисак да је тамо негде, заустављен у слици.

    "Када се зауставите поред слике "Приштевица" напуните плућа чистим ваздухом, ослушкујете жубор воде, напуните се зеленом бојом природе и груди вам се шире од убедљивости и лепоте", коментарисао је један од посетилаца изложбе.

        Изложбу је отворио Обрад Јовановић, професор који је био и Миленин учитељ у освајању умећа уметности: " Ова изложба Милене Вермезовић је само потврда њене персоналности да се није изгубила у метежу велеграда, да није занемела у вреви сугласја и да јасно види, јасно мисли, " збори и твори" свет око себе и време у коме се налази. Њена хумана људска страна је видљива по мотивима које интерпретира.... Ако видимо лепоту и срећу поред нас она ће ући у нас, ако затворимо прозоре да не уђе мрак, неће ући ни светло. Зато је ова изложба и овај каталог значајан за Милену да њена или наша нада победе страх. Страх је мајка свих падова и несрећа. Она више верује него што сумња. Њена вера је природа људи , Београд, а њена молитва је њен сликарски занат, њена уметничка вештина - њен начин како се мотив осваја и приказује. И као што народ каже има дана у Бога, тако треба да буде у нама милости, наде и вере да ће она наставити даље да осваја и друге галерије, градове и публику".