На овогодишњи конкурс афоризама чија је тема била " Криза-светско а наше" одазвало се 39 афористичара из Србије, БиХ, Македоније, Хрватске... а пред комисијом се нашло 1767 афоризама. Комисија у саставу Раде Јовановић, председник комисије и афористичар, Драгољуб Новаковић,професор књижевности и Мирјана Лопин Дризо, новинар, једногласно су донели одлуку:
прву награду, петодневни боравак на Златибору за две особе доделили су Зорану Т. Поповићу из Панчева,
другу награду, викенд за две особе на Златибору Милораду Ранкову из Вршца и
трећу награду, викенд за две особе у Сирогојну Марини Марковић из Ниша.
Награде ће бити уручене првог дана манифестације у Чајетини, 12. августа,а у случају недоласка уручиће се гарантно писмо на адресе награђених афористичара.
Манифестација " Летњи улични ерски кабаре" ове године одржаће се 12. августа у Чајетини у 19 часова, на платоу испред Библиотеке и 13.августа у 20 часова на Златибору на Краљевом тргу. Учествују: Бид бенд из Зрењанина, глумци аматери из Чајетине са Ерским хумором, "Француска снаја"-комедија за све узрасте са Божидаром Болом Стошићем, Добрилом Илић и Маријом Ћеранић, " Нишка кабаришка"- Мирољуб и Ивана Недовић, Кабаре Горана Султановића...И ове године улични свирачи, принцезе и кловнови делиће флајере и позивнице....
Дођите у наш кабаре, било где, дружите се са нама и смејте се и уживајте.
У библиотеци је 26. јула одржано књижевно вече и дружење са једним од најпознатијих песника са Златибора, Љубивојем Ршумовићем.
О Љубивоју Ршумовићу, библиотекар Драгољуб Новаковић као домаћин истакао је да је сам песник, рођен у Љубишу,наш домаћин и пријатељ Библиотеке. Он је и председник Управног одбора Фондације Михајло Ћуповић чији је оснивач Библиотека.
"Њега не треба представљати нигде у Србији јер је довољно познат, а поготову не код нас, јер на срећу Златибор му је завичај, па нас сматра својима на шта смо поносни".
Представљене су три књиге: " Сунчање на месечини", "Ујдурме и зврчке из античке Грчке" и " Кућа са окућницом". Теоретичар књижевности и књижевни критичар Слађана Илић, спонтаним разговором са Љубивојем увела је анализирајући дела и публику у опуштену причу, сећања на детињство, Златибор и златиборским" ујдурмама"....
Песник какав је Љубивоје Ршумовић окупио је то вече и одрасле и велики број деце. Сунчање на месечини намењене су млађима, " Ујдурме и зврчке из античке Грчке" су поучне и духовите приче првенствено за младе и старе и наравно " Кућа са окућницом" потпуно очаравајуће, пуне духа, помало носталгичне приче из Ршумовићеве прошлости, ушушкане златиборскоим крајем, топле, пријемчљиве срцу...
По завршетку књижевне вечери Ршум је делио аутограме најмлађима.
Библиотека " Љубиша Р. Ђенић" је прва установа културе и средиште културног живота наше вароши са традицијом дугом преко сто година. Настала је давне 1904. године, оснивањем " Златиборске читаонице" са седиштем у Чајетини. Циљ оснивача "Златиборске читаонице" био је да се " набавком књига, новина, политичких,економских и књижевних списа, унесу шира знања међу Златиборце".
Данас, Библиотека " Љубиша Р. Ђенић" је смештена у једну од најлепшихи најстаријих зграда у вароши, која је подигнута 1910. године
У овом прелепом простору у самом центру Чајетине, на 600м2 смештен је књижевни фонд од близу 50 000 књига. Научно, дечије одељење и читаоница свакодневно пружају могућност за миран рад у тишини овог старог здања, прекривеног патином преживелих времена.
Како је ова Библиотекасвојеврсни центар културе где се не прави разлика међу облицима културног испољавања, тако се овде култура схвата као исконска потреба која даје особену врсту лепоте кроз слободно испољавање стваралачког духа.
Библиотека ''Љубиша Р. Ђенић'' је и ове године успешно обављала своју делатност. Била је место окупљања љубитеља књиге, стваралаца, књижевника, уметника, учесника концерата,семинара и других едукативних програма. Са поносом можемо рећи да Билиотека из године у годину има све већи број посетилаца али и сарадника који својим знањем и трудомпомажу да Библиотека ради квалитетније и боље. Ове године захвалнице су добили:
Удружење грађана ''Златиборски круг''.
Нинослав Манојловић, професора Угоститељско-туристичке школе из Чајетине
Захвалницу је добила и госпођа Неда Јевремовић, саветник Народног Музејаиз Београда.
Највернији читалац за ову годину је Марија Жунић из Чајетине која је добила захвалницу и награду.
Захвалнице и награде је уручила директор Библиотеке, Снежана Ђенић, која је између осталог рекла:
"...управо на овај дан за који се верује да се све види , на култни дан Видовдан, у духу тог истог свевидења и заштите наше баштине, ми славимо дан не само ове већ и свих других библиотека које чувају реч у запису..."
''На путу судбине'' назив је изложбе у којој можете да уживате вечерас и наредних десет дана. Аутор ове репрезентативне изложбе је акадаемски сликар, професор Учитељског факултета, уметник којије често инспирацију налазио овде, у златиборским врлетима и начину живота обичних људи, човек који своје умеће и знање преноси већ дуго млађим генерацијама и са поносом можемо истаћи, драги пријатељ наше Библиотеке, Обрад Јовановић.",рекла је у конферанси Мирјана Лопин Дризо, а изложбу је отворила Катарина Доганџић Мићуновић.
Програм је и ове године пратила музика ученика Музичке школе из Ужица.
Посетиоци су са домаћинима ово вече завршили уз коктел и пријатно дружење.
У среду, 22. јуна у 20 часова у Библиотеци су представљене књиге " Кроз Стари Влах" проте Јевстасија Караматијевића и " Граничарска коб" Григорија Божовића, које је приредио Добрило Аранитовић. Приређивач је истакао да му је циљ био да из заборава извуче ова два значајна писца, хроничара и истраживача јер су њихов рад и живот вредни пажње. Аранитовић је пуно времена провео у истраживању и прикупљању материјала ова два хроничара да би текстове сакупио и уредио у две књиге заиста вредне пажње.
Домаћин, библиотекар Драгољуб Новаковић, упознао је присутне са биографијама Караматијевића и Божовића.
О књизи "Кроз Стари Влах" говорио је и рецезент Драгиша Милосављевић. Он истиче да су радови и чланци Јевстатија Караматијевића, најзад, систематизовани иза корице књиге и да представљају вредан допринос свеколиком културном наслеђу. Његова писања о светињама у Старом Влаху и Полимљу, о Цркви Јањи у Старом Влаху, затим о иконописцу Симону Лазаревићу, о синђелијама рашких владика, представљају основе за истраживање многих непознаница у слојевитој историји српског народа, истакао је Милосављевић.
" Остаје обавеза, како на савременицима тако и на онима који ће доћи касније, да се дело овог надасве скромног и великог човека не заборави. Ова књига његових чланака и записа најтврђа је брана таквом забораву", записао је рецезент Драгиша Милосављевић.
О другој књизи "Граничарска коб", поред приређивача који је говорио о овој књизи, Мирјана Лопин Дризо прочизтала је део из рецензије Милинка Бујишића.
" Прочитавши рукопис ове сјајне књиге, коју је тако зналачки приредио Добрило Аранитовић, један од најбољих познавалаца Старог Влаха, запитао сам се: да ли сам читао књигу или сам гледао слике, да ли је све то у њој описано речима или насликано бојама весног сликара. Изгледа да је она резултат врхунског мајстора и речи и боје.
Приређивачу и издавачу треба одати признање што су овом књигом путописа и приповедака Григорија Божовића, пресељених са пожутелих новинских страница, одужили део дуга према овом аутору"
У четвртак, 26. маја, 2011. у 2000 часова, отворена је изложба чланова УЛУПУДС-а "ФОРМАТ МАЛИ".
Раде Марковић је истакао, на отварању изложбе, да Мали формат или Формат мали већ пету годину путује и приказује се Србијом, у четрдесет градова, и да већ пету годину ова ликовна изложба за полазни град узима Ужице.Различити аутори, технике, теме, је све оно што карактерише ову изложбу сажету у 36 радова. Посебност је и та што сви који погледају изложбу могу гласати за уметнички рад којиим се највише допада, а организатор касније збраја гласове и проглашава најбољи рад који и награђује.
" Посебно радује што домаћини Мали формат стављају као пратећу изложбу својим традиционалним манифестацијама, док смо ове године били главна изложба у музеју Рас у Новом Пазару за време манифестације "Ноћ музеја". Право место за излагање Малог формата је и чајетинска библиотека, обзиром да је већина учесника-аутора позната по мајсторском илустровању књига. Тако су опет на једном месту илустратори и писци свих узраста и боја..," рекао је Раде Марковић.
После Чајетине изложба 6. јуна наставља свој пут у Србобран.
У Библиотеци је 28.априла приказан документарни филм " Светлост из хиљаду магли" сценаристе Милоша Милишића и редитеља Радосава Живковића. Филм носи поднаслов " Хиландар пре и после пожара 2004. год.", а дужине је 33 минута.
Документарни филм говори о Хиландару из три времена : пре пожара, за време пожара и после пожара и има циљ да подстакне донаторство при обнови. Снимци су направљени 2003, 2004 и у фебруару 2010. године. Сценарио је дело песника Милоша Милишића у коме се истичу верски, државни, просветитељски и уметнички значај Хиландара. Филм поседује ексклузивне снимке из монашких келија, манастирске библиотеке, ризнице, костурнице и унутрашњости хиландарског каталикона, саборне цркве Ваведења Богородице....
Посетиоцима у Библиотеци пре пројекције обратио се и сценариста Милош Милишић, говорећи о Светој Гори, грчком полуострву Халкидику, јединој православној монашкој држави на свету, задужбинама Стефана Немање ( Светог Симеона Мироточивог) и његовог сина Растка ( Светог Саве)
У четвртак, 19. маја 2011, у 20 часова у сали Библиотеке у Чајетини представљена је монографија "ЦРТЕЖИ И ЗАПИСИ" Љубише Р. Ђенића Рујанског и едиција "КОРЕНИ" Србија: насеља, порекло становништва, обичаји УЖИЧКИ КРАЈ. Иначе, Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је са Службеним гласником издавач монографије "Цртежи и записи".
Говорећи о животу и раду Љубише Ђенића,директорка Библиотеке, Снежана Ђенић, истакла је:" Библиографија овог, заиста трудољубивог човека, зачуђујуће је богата, и садржи 765 радова из различитих области...235 новинских чланака, преко 200 цртежа, 139 прича и шала, 43 прилога из етнографије, 30 легенди, 27 приказа, 15 биографија. Приредио је 31 публикацију, илустровао 10 књига и монографија. Као сарадник етнолошког атласа Југославије, али је ипак његов најзначајнији рад "Златиборски летопис" који се данас чува у Историјском музеју Србије и Српској академији наука.
Његов допринос српској култури је заиста изузетан, што потврђују многе награде и признања од којих је свакако највећа Вукова награда, коју је добио 1964.године, први по њеном успостављању.
Можда га ипак могу најбоље објаснити његове поруке остављерне потомству: "Треба волети људе, упознати све што је непознато, одушевити се свим што је лепо и човечно. Треба радити и после рада смејати се и шалити. И увек очекивати да сутра донесе нешто ново, боље и лепше."
О књизи су говорили и приређивач Слободан Радовић и уредници Слободан Гавриловић и Милојко Кнежевић. Истакли су да су цртежи који су објављени у овој књизи вредност и запис, хронологија једног времена и сведочење о једном добу. То је вредност и сазнање, то је баштина и трајање.
По представљању Цртежа и записа представљена је едиција " Корени".
Гост Библиотеке у понедељак, 9. маја, од 1900 сати, била је Гордана Ћирјанић, добитница НИН-ове награде за најбољи роман у 2010. години, "ОНО ШТО ОДУВЕК ЖЕЛИШ". Презентацију награђене књиге организовале су библиотека " Љубиша Р. Ђенић" и библиотека Специјалне болнице Чигота. Испред домаћина о књизи и аутору говорили су Драгољуб Новаковић и Мира Црнчевић, као и Радмила Кунчар и сама ауторка Гордана Ћирјанић.
Роман је дат у облику писма старијег брата млађем, који на прагу старости своди животне рачуне, говорећи између осталог и о љубави, инцесту, страсти, сампреиспитивању, казни, животу и замкама које он носи. Његово казивање повремено прекидају слике са малог екрана којима је главни јунак опчињен.
Занимљива опсервација промотераје да" пошто дело започиње имагинарним разговором наратора са Милошем Црњанским цео роман се може читати као продужени дијалог са писцем"Роман о Лондону", истакла је Радмила Кунчар.
Како је рекла Гордана Ћирјанић, њу је занимао живот савременог човека средњих година који је обележила телевизија и зато је роман означила као " псеудо минипејски"(мешање света живих и мртвих), јер се у њему смењује реалност са виртуелним светом у свету наратора.
