2011.

                  Уколико желите да знате да ли библиотека у свом фонду има одређену књигу, можете да претражите електронски каталог који се налази на сајту Народне библиотеке. Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је кренула са увођењем књига у програм COBISS активно и ретроактивно крајем 2010. године, тако да је за сада могуће електронски претражити само део књижног фонда библиотеке.

                  На сајту Народне библиотеке такође је могућа претрага каталога свих библиотека које су у систему COBISS. Директан линк ка нашем каталогу је    

http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?id=1351037315294331&ukaz=BASE&bno=70845

  Савет традиционалног " Летњег уличног ерског кабареа" који се одржава у Чајетини и на Златибору 12 и 13-ог августа, организује КОНКУРС за најбољег афористичара, а ове године тема је "КРИЗА - СВЕТСКО А НАШЕ".

   Награде се додељују за допринс популаризацији хумора и неговања ерског духа, а све три награде односе се на  пет дана, продужени викенд и викенд за две особе у неком од хотела на Златибору и дипломе Ерског кабареа.

   Рок за приспеће радова је 25. 07. 2011. год. Радове достављати са пуним именом, презименом, адресом и бројем телефона. Објављивање одлуке жирија о награђеним радовима је 1. август 2011. Додела награда обавиће се првог или другог дана Манифестације. Организатор преузима права штампања књиге афоризама доспелих по објављеном конкурсу.

   РАДОВЕ СЛАТИ НА АДРЕСУ:

   Библиотека" Љубиша Р. Ђенић"

   Златиборска 1.

   31 310, Чајетина

  или

   E-mail: ljubisardjenic@open.telekom.rs

   Тел: 031 831-380 и Факс: 031 831-924

                                                                                                                  Фото Никић

Председник жирија Раде Јовановић и награђени афористичари 2010.год.

                                                   Фото:Никић    

    У уторак, 12. априла у Библиотеци је промовисана књига поезије Рада Вучићевића " Сусретања". Библиотекар Драгољуб Новаковић присутне је упознао са радом и делом Рада Вучићевића, истакавши да је објавио 25 књига из различитих области и да је Раде Вучићевић награђиван значајним књижевним и филмским наградама , како код нас, тако и у иностранству.

   Причајући и певајући о љубави према жени, земљи, дому, увлачи нас у свет митова, мистике, страсти, ратова, страдања. Сусретања нису само са вољеним бићем и стварима, већ се песник сусреће и сам са собом, певајући о њој, тој страсној великој љубави он се преиспитује, решава и закључује непобитност трајања.

   " Отуда сусретање јесте потрага за изгубљеним смислом и кодовима које смо заборавили и превидели пре него што смо стекли мисаону зрелост и очекивану мудрост. Раде Вучићрвић нас подсећа на све што смо превидели стичући бескорисна знања о технологији живљења, он нас подсећа на суштину - на места где је можемо наћи и сусрести", рекао је о аутору и делу књижевни критичар Петар Арбутина, уједно и рецезент књиге.

   О Библиотеци Раде Вучићевић је рекао:

    " Желим најпре да изразим искрену радост што сте ме позвали и тиме ми учинили част, да у овом изузетном храму културе промовишрм део моје књижевне маленкости, да на неки начин дам скромни допринос васколикој уметности која се овде промовише и представља као нигде другде у земљи Србији.

   Ову библиотеку у Чајетини, сматрам самим врхом у професионализацији библиотечке и информационе делатности у нас, стога је моје задовољство веће а радост искренија, јер овој установи могу завидети на организацији рада, фондовима, библиотечко - информационим системима, музејској ризници, издавачкој делатности, галеријско - издавачкој понуди, културним нивоом према корисницима, истраживачима и онима који тек стичу прве писмене, те укупним односом према историјској и књижевној баштини, васколикој уметности у прошлим, садашњим и будућим временима. "

" Читав век траје борба за равноправност жена, али ни до данас се то није у потпуности остварило.

     Жена је покретачка снага и вечна инспирација . Вековима су песници опевали лепоту жене, лили сузе, уздисали, али ни до данас нису успели да је потпуно опевају, па ће и будуће генерације радити то исто", рекао је Драгољуб Новаковић, обраћајући се  присутним дамама,  8. марта у сали Библиотеке.

     Онда је уследила игра поезије и музике, прожимајући једна другу, поигравајући се и надјачавајући. Стихове, најпознатијих домаћих и страних песника су говориле ученице средње школе: Милица Секулић, Матеа Михајловић и Данијела Станић као и Мирјана Лопин Дризо, радник Библиотеке и Зоран Богдановић који је говорио своју поезију.Гитару је свирао Ђорђе Вермезовић.

    Организатори: Библиотека и Културно-спортски центар су после музичко поетског програма, приредили и коктел са закуском, а све даме су добиле каранфиле као симбол борбе жена за равноправност.

Фото Никић                        

    У Библиотеци у Чајетини, у четвртак , 24.фебруара отворена је изложба слика "Чудне радости свемира". Овом изложбом Зоран Богдановић , аутор изложбе,  пружио је прилику да на длану, од срца поклони  посетиоцима изложбе петнаест година рада и уживања, уметничких сновиђења многих уметника, поборника ликовнеје колоније рођене и расле у срцу Чајетине. Ако се има у виду да је за ових петнаест година кроз колонију прошло 78 уметника и да је већи део слика различите тематике, форме, правца, димензија и технике изложено у сали Библиотеке, и да су заступљена најпоштованија имена из садашње ликовне културе и изражаја,ова изложба заслужује пажњу.

   Отварајући изложбу, Обрад Јовановић, академски сликар, рекао је: "Тако и господин Зоран Богдановић и његова колонија стоје на граници у Чајетини, између онога што није било и што је било, између онога чегаљ нема и чега има.

   Овом изложбом он непобитно утврђује не само своју милост и доброту према уметницима и уметности већ и милост према свим оним, такође добрим људима, који су на разне начине помогли или помажу или ће помоћи ову колонију. "

Фото Никић                     

   О колонији, изложби, Зорану Богдановићу, директор Библиотеке, Снежана Ђенић је рекла: "Ово је један посве озбиљан уметнички напор, а будући да је уметност стање духа али и савест човечанства, можда ће нам свет изгледати много бољи, а савест мирнија....И можда ћемо научити како да изгубимо пут ако то нашем путовању засмета..."

    Зоран Богдановић се захвалио свима " што су протеклих година на било који начин помогли ово сликарско и надасве људско дружење".

   Слике ће бити изложене у сали Библиотеке до 7. марта.

      У петак 4. фебруара, 2011. у 19 часова, у Библиотеци " Љубиша Р. Ђенић " представљена је роман "Наустице Бранковића " Светлане Хаџи Ђокић.  О књизи говорили Горан Јанићијевић, Драгиша Милосављевић, Драгољуб Новаковић као домаћин  и аутор.

    Наустице Бранковића су роман са оне стране мита, који прати узрастање породице Бранковића од времена краља Стефана Дечанског до Велике сеобе Срба, а остављени запечаћен бива двема манастирским ломачама – крушедолском и светопавловском, налик крилима ватрених анђела.  Мало је познато да је Вук Бранковић син севастократора Бранка Младеновића, да није скоројевић рођен да изневери друге. Њега црква одавно слави као свог мученика, а тело му је са особитом пажњом, похранила у скривници Хиландара, у којему свакога понедељка држи помен. Централни циклус смедеревских Бранковића се претапа у сремски, потом у крушедолски и јенопољски. Смедеревска деспотовина и деспот Ђурђ Смедеревац су огњила ове саге, Док су владика Максим и његов отац Свети Стефан Слепи – њена светила, крст и босиљак, којима нас и данас са зарних небеса, благосиљају. Ко је први долазио у ове крајеве да просвећује народ, чија је жена била вила Равијојла, како је султанија Мара остала девица и зашто је одбила да се уда за последњег византијског цара, сазнаћете између ових корица. Сами ћете докучити право лице Бранковића, открити зашто нису били издајници, због чега су упамћени као добри деспоти, и како су постали култни светитељи. Осветљавајући ову тајну, у Наустицама Бранковића, роману огледалу, напослетку ћете пронаћи себе, свој образ, онакав какав он у идеалном читању бива. Досежући скривену истину о другима, који су нас четири века водили живи, а потом два столећа упокојени, сигурније него да су били саздани од крви и меса, урањамо у себе, у најтананије, најузвишеније и најдивније сопство, које нас непогрешиво води ка добру. Можда нећемо постати бољи после читања Наустица Бранковића, али ћемо бити пажљивији и отворенији према другима, који су наше половине, сродне душе и ближњи. Без њиховог постојања, ни ова књига не би задобила живот, већ би је олујни ветар, попут бехара, расејао.