2016.

     У понедељак, 11. априла, гост Библиотеке био је двоструки добитник НИН-ове награде, Драган Великић. Ову престижну награду која се додељује сваке године од 1954. за најбољи роман године, Драган Великић је добио први пут 2007. године за роман "Руски прозор", а у јануару ове године додељена му је НИН-ова награда за најбољи роман у 2015. години и то је "Иследник". Поред ових награда "Иследник" је освојио и награде Кочићево перо и Виталову награду за 2015. годину.

     На корицама романа "Иследник" пише: "Вест о мајчиној смрти затиче писца у Будимпешти и постаје повод за отварање црне кутије, за расплитање вишеслојних прича и детективско проницање у свакодневницу времена које више не постоји. Ова књига садржи оно по чему је Великић препознатљив: савршен осећај за детаљ, језичку прецизност, бриљантно избрушен стил. Роман о мајци постаје аутопоетичка исповест али и повест о земљи и људима којих више нема."

     "Ислеђујем себе, своју породицу, градове и режиме у којима сам живео", рекао је о свом роману Великић, напоменувши да је писац иследник.

    Крећући се кроз простор и време, од Пуле до Солуна, од Првог светског рата до распада Југославије, читалац плови кроз пишчева сећања, сусрете, детињство и младост, откривајаћи да ли су сећања различита од стварности. Читаоци се сусрећу са различитим личностима. Ту су пишчева мајка, Лизета, деда Солунац...Ту су осмеси стари преко стотину година, топлина, мириси, гласови, ислеђивања на основу ствари и фотографија.  На другој страни ту су "људи са плаже" као персонификација примитивизма, себичности и бахатости. За овај роман Срђан Тешин је рекао: " Иследник храбро говори о ономе о чему бисмо радије ћутали."

     Драган Великић заиста ислеђује свет око себе, оно што заиста он постаје, разодева његову унутрашњост, али ислеђује и себе завирујући у своја надања, преиспитујући себе, колико се тога могло и да ли се могло остварити.

    О НИН-овој награди каже: " НИН-ова награда је свакако наша најзначајнија награда која битно прошири читалачку публику и изазове интерес за награђеном књигом. Не знам, сад, колко је веровати статистикама, ни како се долази до тих података, али кажу да у просеку сваки грађанин Србије прочита годишње две књиге од којих је једна НИН-ова награда. Оно што је код свих награда добро, то је да су мене као писца приближиле широј читалачкој публици, посебно је важно за роман "Иследник" за који сам ја знао да ће бити моја најчитанија књига."

    Драган Великић се осврнуо и на своја остала дела, књиге прича, есеје, монографије, интервује, романе и истакао да му је ипак, некако најдражи његов роман "Бонавиа". У разговору са присутнима у библиотеци, нагласио је да је први пут у Чајетини, да му је врло пријатно и захвалио се предивној публици, што је и записао у Књизи утисака.

     У чајетинској библиотеци, у четвртак, 7. априла одржано је песничко вече. Своју поезију и прозу представили су Нађа Ђоковић из Ужица и Стеван Мијаиловић из Крагујевца који ради под псеудонимом Марат М`Саев Даан. У реализацији ове поетске вечери су помогли Анђела Остојић као музичка пратња на флаути, Биљана Прокић, глумица Народног позоришта из Ужица и Драган Милутиновић, слободни уметник, који су рецитовали поезију младих аутора.

     Нађа Ђоковић је млада ужичанка, студент Учитељског факултета. Била је ученик Средње угоститељско-туристичке школе у Чајетини. У априлу 2014. прошла је међународни конкурс за поезију "Дигиталног зборника Друштва живих песника", као најмлађа и једина представница Златиборског округа и ушла у ужи избор - 50 најбољих аутора. Након одржане промоције Зборника, у априлу, 2015. године добила је понуду за објављивање сопствене дигиталне књиге. Седам месеци касније, објавила је другу дигиталну књигу "Четири ватре". Књига је у штампаном издању изашла пре месец дана и промовисана у Градском културном центру у Ужицу и у Крагујевцу, а у плану је и промоција у Београду.

    Нађа истиче како јој је жеља била да своју поезију промовише и у Чајетини, јер је овде провела четири дивне године. Тај део живота памти као један од најсрећнијих и најлепших дана. Имала је пуну подршку професора за свој рад. Присетила се и анегдота из средње школе, реаговања својих пријатеља, савета и подршке професора који су јој давали ветар у леђа. За збирку поезије "Четири ватре" каже:

    "Поносна сам на Четири ватре, јер оно што се налази у њој сам ја. То су моје недоумице, трептаји љубави, моја преиспитивања, снови, надања. Симболичан је и назив јер говори о четири особе које су најважније у мом животу ".

     Рецензент Нађине књиге је Стеван Мијаиловић, познатији јавности и на интернету као Марат М`Саев Даан. Стеван долази из Крагујевца и један је од шесторо оснивача "Удружења независних писаца". Његова каријера писца и песника почиње пре 11 година. Тада је написао прве песме. До сада је објавио седам збирки песама:   "Тренутак истине", "Карневал рђе", "Осмех Месечевог детета", "Нотне линије", "Перо у бунару", "Нови пут речи" и антологију "Коктел мисли". Све збирке се могу наћи у штампаном и електронском издању, на шпанском и енглеском језику.

     "Ја сам особа која заступа независно издаваштво и покушавам да, пре свега, промовишем уметнике а не књижевне куће, тако да смо се Нађа и ја из те наше заједничке љубави према уметности пронашли и склопили сарадњу, за коју верујем да ће дуго трајати", каже Марат М`Саев Даан.

     Гост Библиотеке 23. марта био је професор Владимир Меденица који је одржао предавање на тему "Вера и истина".

     Професор Меденица је познат по својим предавањима и беседама, а делокруг његовог рада и достигнућа у овој области је веома широк. Он је православни филозоф, издавач, уредник, преводилац, есејиста, публициста и власник издавачке куће Логос. Бави се превођењем и издавањем књига руских и српских мислилаца.

     "Вера и истина" као тема и оно што професор Меденица истиче на својим предавањима: "Србима је од кључне важности да сачувају свој језик и писмо или ће пропасти као народ", обележило је и ову трибину, јер је и на овом предавању акценат стављен на писмо и језик. Меденица истиче да је наше писмо најсликовитије, најсавршеније и да га српски народ мора неговати као и језик који је спона свих веза коју обухвата људска сврсисходност и који даје печет онога што Срби заиста јесу.

     После Специјалне болнице Чигота, изложбу "Био једном један лаф" коју је приредила Библиотека града Београда, имали су прилику, од 2. до 15. марта 2016. године, да виде и ученици и мештани Чајетине.

     Ауторке изложбе: Олга Красић Марјановић, Владислава Ивковић Марковић и Виолета Ђорђевић су изложбом "Био једном један лаф" приказале читав живот и рад Душка Радовића, писца, новинара, афористичара, радио и ТВ уредника, човека који је великом броју деце и многим генерацијама зачинио детињство позитивним и помало иронично-критичким сликама и мислима о животу.

     Љиљана Ракић, библиотекар, је испричала ученицима интересатну причу и приближила дечје емисије уз које су одрастали њихови родитељи, баке и деке "На слово на слово", "Полетарац", "Лаку ноћ, децо"... Подсетила их је колико је Душко волео децу и на његове врцаве песме које је писао за њих.

     Изложба прати рад Душка Радовића, његов живот, признања. Кроз изложбу се провлаче и његова осећања, страхови и разочарања, тако да су ауторке успешно кроз фотографије и текст, цитирајући понекад и самог Душка Радовића, успеле да прикажу Душка Радовића онаквог какав је он заиста био, обичан човек и велики мислилац. Подсећање на његову култну радио емисију "Београде, добро јутро", на " Женске разговоре" по којима је прво снимљена серија, а после је овај текст адаптиран и за позориште... чине да Душко Радовић заиста буде представљен садашњим генерацијама.

     "Ако смем да будем нескроман, волео бих да ме људи памте по томе што сам на много различитих страна и простора покушавао да се борим против досаде и глупости. У ових скоро четрдесет година духовног живота Београда и околине живело је и ваљда ће остати нешто од моје ироније, хумора и племенитости..."

    Рекао је и записао Душко Радовић.

    Изложбу је за непуних петнаест дана видело око 300 посетилаца.

     У понедељак, 7.марта у пуној сали Библиотеке поводом Дана жена, Дрински сплавари су забављали госте Библиотеке. Групу Дрински сплавари чине Адам Ристић, гитариста, Жељко Станојевић, гитариста и Марија Киблицкаја, вокал.

     Мушки део групе су музичари који долазе из Бајине Баште, а Марија стиже из Русије и већ годину дана успешно наступа са овим музичарима. Богат репеортар који су са успехом изнели ово вече чине староградске, поп - рок мелодије, шлагери, затим музичке нумере из домаћих филмова. Марија је извођењем руских балада и својим раскошним гласом одушевила све присутне. Наручито је била симпатична у извођењу народних српских песама, неодољиво и са призвуком меког руског изговора.

      Вече је протекло топло и распевано, било је помало и игре, али су сви уживали, и организатори и извођачи,  најбитније посетиоци.

                       7. марта 2016. године у 19 часова у Библиотеци ће бити одржан концерт "Дринских сплавара". Трио чине Драган Ристић - гитара, Марија Киблицкаја - вокал и Жељко Станојевић - гитара, а репертоар је састављен од поп-рок, народне, руске и нумера староградске музике.