ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ ГОЛИ ОТОК ОСТРВО МРАКА
У уторак, 8.октобра 2024. године у просторијама Библиотеке на Златибору одржано је представљање књиге ГОЛИ ОТОК ОСТРВО МРАКА, аутора Илије Мисаиловића. Реч је о публикацији која се осврће на нешто мрачнији период из наше историје, и наравно оставља горак укус и благи грч на лицу.
Аутор Илија Мисаиловић је дугим истраживањем, по архивама и међу потомцима голооточана на Златиборског округа, дошао је до великог броја непроцењихих података које је објавио у књизи. Издавач књиге препуне непроцењених историјсских података за садашње и будуће генерације је Библиотека "Љубиша Р. Ђенић. Гости представљања књиге су познати хроничар Ужичког краја, др Илија Мисаиловић, аутор књиге и др Љиљана Шкодрић, научна сарадница института за савремену историју у Београду, ауторка више научних монографија и научних чланака и рецезент књиге "Голи оток: острво мрака".
Аутор истиче да се одговори на сва питања почевши од историјских прилика на Голом Отоку до свих детаљних података о голооточанима Ужица, Бајине Баште. Косјерића, Пожеге, Чајетине налазе се у књизи. Регистар имена на самом крају књиге је драгоцена помоћ свима који проучавају историјске прилике овог периода, а посебно потомцима голооточана који трагају за подацима о својим најближим.
Др Љубинка Шкодрић , рецезент књиге детаљније и стручније је представила књигу. Она истиче да монографије др Илије Мисаиловића може да се посматра и као врста биографског лексикона у коме се могу наћи подаци не само о Ужичанима осућеним због подршке Информбироу, већ о бројним личностима које су чиниле структуру књижевника, али и логорске управе. Она истиче да је објављивање овог рукописа значајан за упознавање шире јавности са овом темом.
Поједине судбине о којима први пут детаље сазнајемо на основу монографије која је пред нама, толико су занимљивије и интригантне, али и шокантне да се са правом за њих може рећи да заслужују и филмску екранизацију, истакла је др Љубимка Шкодрић. У делу у ком описује Чајетинце, наводи животопис Војислава Смиљанића, братића генерала Крсте Смиљанића.