Промоција часописа "Стари Влах-Годишњак"

У уторак, 14.05.2024. у сали Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини, одржана је промоција часописа за очување и развијање старовлашког духа „Стари Влах-Годишњак“, у издању Истраживачко издавачког центра „Стари Влах“ из Београда. Годишњак представља подсетник и хронику, гласило које окупља квалитетна стваралачка пера из свих области. Први број је имао преко педесет сарадника, што је најбољи знак да „Стари Влах“ има солидну будућност и да ће брзо прерасти у незаобилазни часопис, различит у односу на друге. 
Гости књижевне вечери су били Милорад Мишко Стевовић, оснивач и председник ИИЦ "Стари Влах", Миломир Краговић, писац, новинар и публициста, Жарко Илић, истраживач сарадник на Филозофском факултету у Београду  и Чедо Вучићевић, директор ИИЦ "Стари Влах". Програм је водила Љиљана Ракић, библиотекар.
Миломир Караговић, одговорни уредник часописа, сматра заједно са својим колегама да је старовлашко подручје огромно и турбулентно и да заслужује часопис у којем би се сабирала различита мишљења и афирмисао препознатљиви старовлашки дух и писало би се о прошлости и будућности заједно. Његов циљ је такође створити простор за афирмацију и економије и културе. 
Годишњак је „отворен“ сјајном анализом стања у Старој Србији у 19. и 20. веку. О разним политичким идејама, друштвеним процесима, националистичким превирањима и намерама пише проф. др Славенко Терзић, историчар, академик САНУ, некадашњи амбасадор Србије у Русији. 
У истом блоку, млади доктор историјских наука, Жарко Илић, пише о интеграцији Старог Влаха у Кнежевину Србије. Следи занимљиво, давнашње путовање Томе М. Бацетића, од манастира Бање до Нове Вароши. 
Култни текст Сретена Вукосављевића „Старовлашка школа“ понајбоље открива старовлашки карактер, а хроничар Милован Ристић пише о варошима Старог Влаха и њиховом изгледу крајем 18. века. Знаменити Нововарошанин, чудесни прота Јевстатије Караматијевић пише о кнезовима Рашковићима, који су увек били уз свој народ и предводили чете у најгорим ратним временима.
Први део Годишњака објављује и два прилога о великом војводи Петру Бојовићу. Милош Ј. Каличанин бележи његов ратни пут, док др Радослав Свичевић тумачи улогу завичаја у формирању личности. 
О симболу читавог златарског краја – белоглавом супу – пише велики зналац др Саша Маринковић, а о Милешеви своје утиске обелодањује неуморни путник и фотограф, Томислав Ж. Поповић.
После дугогодишњег истраживања и проналажења нових докумената, др. Жарко Илић, сачинио је најновију карту Старог Влага. По тој карти, цела Нова Варош улази у ово подручје, највећи део Сјенице, Прибој (источни део од Лима), насеље Јагоштица (Бајина Башта), Семегњево, Доброселица и Јабланица (општина Чајетина), претежни део Ивањице, Бискупићи, Аљиновићи, Правошево, манастир Милешева (Пријепоље), Шрпци, Бијела Брда и Даниловићи (Рудо). У овом броју су објављене и „личне карте“ општина које сачињавају територију Старог Влаха.
Удружење групе Нововарошана, по рођењу и пореклу, основано је у Београду 2022. године, под називом Истраживачко издавачки центар „Стари Влах“. Оснивачи су били Милорад Мишко Стевовић, Милинко Бујишић, Чедо Вучићевић и Завичајно удружење Нововарошана у Београду. До сада су објавили шест монографија и часопис „Стари Влах“ представља седмо издање. У припреми је нови број овог годишњака, за који се сматра да мора бити бољи од првог.