ПОЕТСКО ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО МИХАИЛУ ЋУПОВИЋУ

У уторак, 12. септембра 2023. године у сали Библиотеке у Чајетини одржано је 19. традиционално поетско вече, у част великог човека и песника Михаила Ћуповића. 
Публици се најпре обратила директорка Библиотеке Снежана Ђенић истакавши да је Михаило Ћуповић иза себе оставио изузетно дело и маниром великог поете обележио српску културну сцену. 

Поетско вече са Небојшом Миловановићем

У петак, 11. августа 2023. одржано је поетско вече са Небојшом Миловановићем у Конгресној сали СБ Чигота. Овај врсни глумац поделио је са публиком поезију великих српских песника, изабраних по сопственом осећају и укусу. Иначе користи поезију као инспирацију на путевима којима је открио песнике и на путеве којим се њему песници кроз своју поезију отварају.

Представљање књиге Бранислава Грковића „Јурећи љубав“ и stand up представа Дарка Црногорца „Ово није била моја идеја“

У петак, 14.10.2022. године у сали Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ одржана су два дешавања, представљање књиге Бранислава Грковића „Јурећи љубав“ и „Stand up“ представа Дарка Црногорца, под називом „Ово није била моја идеја“. 

Вече афоризама Нешка М. Илића

 

Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ је синоћ, 19. новембра, својој публици приредила вече афоризама. У гостима је био Нешко М. Илић, афористичар из Пожеге. Овдашњој публици је познат, јер је од пре две године члан комисије за избор Афористичара године, на конкурсу који библиотека успешно и традиционално објављује у склопу Летњег уличног ерског кабареа.

Уручена награда "Хаџи Драган Тодоровић"

Четвртак, 23. мај, у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ био је резервисан за два лепа дешавања, у једном. Наиме, први повод је био обележавање јубилеја, 25 година постојања књижевних новина „ Свитак“, чији је уредник, књижевник Милијан Деспотовић, био гост том приликом. Други повод је била додела награде "Хаџи Драган Тодоровић“ завичајној књижевниц Мирјани Ранковић Луковић.

Предавање - (Не)заборављени синови Великог рата

У среду, 8. маја, Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" угостила је историчара Славољуба Станковића, који је чајетинској публици одржао предавање под називом "(Не)заборављени синови Великог рата", посвећено браћи Ускоковић: ђенералштабном потпуковнику Милану М. Ускоковићу (1881-1945) и санитетском пуковнику др Александру М. Ускоковићу ( 1894-1947).

Слом Немачке - Самир Аслани

       У уторак, 07. новембра 2018. године у сали Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" обележено је 100 година од завршетка Првог светског рата. Предавање “Слом Немачке 1918.“ , аутора Самира Асланија, новинара и публицисте са Златибора, говори о пропасти немачког царства и дешавањима у Првом светском рату.

 
       На предавању су преиспитани разлози великих сила за улазак у Први светски рат, који је донео огромна страдања и губитке. Немачко царство је један од зачетника рата, а на ову одлуку утицали су и лични избори цара Вилхелма. Један од епилога тадашењг Великог рата је нестанак укупно четири царевине, укључујући и немачку, али последица су и услови за настанак Другог светског рата. Србија је 1914. нападнута а обични људи златиборског краја су као и многи Европљани страдали због одлука елите.
 
 
       „Нажалост, обичан човек ће увек трпети због одлука елите јер су елите загледане у будућност, у славу… а обичан човек је загледан у свој жибот и своју породицу. То су отргнуте године, изгубљени су животи, и обичан човек не може ту да извуче неку поуку. Али, они који доносе одлуке могу да извуку неке поуке и да размишљају о доношењу нових одлука данас, да се не ломе ствари преко колена, да се размисли. Први светски рат је поново у фокусу, рецимо у нашој општини се тек сада подижу споменици страдалима у тим ратовима пре 100 година,“
 
       каже Самир Аслани и додаје:
 
       „Кад су у питању кључни тренуци у историји, понекад треба сачекати мало, размислити, охладити главе. Европа је релативно лако склизнула у тај велики рат, чије последице и дан данас осећамо. Немци су тек скоро исплатили те ратне репарације, а огроман људски потенцијал је изгубљен. Огромна количина зла је нанета обичним људима, сви су пострадали и на крају се није ништа битно променило. Французи су на крају 1919. имали велику параду у којој су учествовале све јединице, а сви извештаји из тог периода говоре да није било одушевљења због победе већ олакшања јер су преживели.“
 
       Предавање је настало на основу истраживања које је аутор спровео припремајући књигу о Првом светском рату, који је био другачији због коришћења нових технологија, митраљеза, бодљикаве жице а обележила га је трка и у наоружању и индистријализација. Поводом окончања борби 1918. године, 11. новембра обележава се Дан примирја у Првом светском рату.
 
 
Преузето са:
Златибор Прес
 
 

Слободан Ристовић представио најновију књигу поезије " Пустињиште"

 

     Завичајни песник Слободан Ристовић је стари зналац онима који су љубитељи песништва, лепих речи и истине. Оне оголеле љубави и истине, оне трагичне искре која дубоко завирује у оно што јесмо ми сами, људи са свим врлинама и манама, са својим немирима, неудомицама, жељама и хтењима које се понекад косе са моралом, са традицијом наших огњишта, очева и дедова и утапају у мајчине сузе и смех... с оним гујама испод кућног прага, које се настањују испод кошуље и завирују у срца.

     Збирка поезије " Пустињиште " изашла је из штампе 2016. године, а представљена у сали библиотеке 13 јуна 2017. Издавач књиге је Жиравац из Пожеге и Лексика из Неготина. Збирка је наставак књиге песама: Вилин точак, Вилина врлина, Љубави моја од птица, Кућни праг, Кућна гуја, Чувар ветрова, Људи од перја, Водићу те у Млетке, Чемериште, Соба са погледом, Моја Елете, Гујина гозба, Патина пламена, Даривање Бога.., и прича, приповедака: Мржња Светлица, Кучево с оне стране реке, и романа: Срећа је негде близу и Страх од људи.

    Богат рад Слободана Ристовића који има иза себе прате и многобројне награде.

     У збирци песама " Пустињиште " Слободану Ристовићу успешно полази за руком да из песме у песму препева живот и то онакав какав он заиста јесте, толико веродостојно да имамо утисак као да га преписује. Он се песмом радује, воли, тугује, теши, рађа, слави, пије и умире остављајући утисак као да је цела књига једна песма, као да је једна песма читав живот, односно људски век.